Filipović: Deo sredstava od poreza na emisiju ugljen-dioksida ostaće u budžetu Srbije

U Srbiji od 1. januara počinje primena mehanizma oporezivanja proizvoda prema količini utrošenog ugljenika za njihovu proizvodnju prilikom uvoza na tržište EU (CBAM), a naučna savetnica u Institutu društvenih nauka Sanja Filipović ističe da se tom merom zemlja približava evropskoj praksi zaštite životne sredine, kao i da će deo sredstva od poreza ostati u domaćem budžetu.

"Ja ću samo podsetiti da je još od 2005. godine EU prva napravila berzu dozvola za emisiju ugljen-dioksida. I sada govorimo o već nekom periodu koji je iza nas od 20 godinae. Primena CBAM-a je zapravo četvrta faza razvoja ovog tržišta emisionih dozvola koja je zvanično počela 2021. godine, a CBAM kao mehanizam, kao regulativa je stupio na snagu 1. oktobra 2023. godine i ta prva faza se sada polako završava", rekla je Filipovićeva za Tanjug.

Teme za vas

CBAM je mehanizam, istakla je, kojim se određuje cena poreza za emisiju ugljen-dioksida za određene kategorije proizvoda kao što su gvožđe, čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i za proizvodnju vodonika ili hidrogena.

Napomenula je da će EU vremenom proširiti kategorije proizvoda za koje će se plaćati porez, ali i da je plan da se ukinu dozvole za besplatne emisije ugljen-dioksida.

"Kompanije koje uvoze te proizvode van zemalja Evropske unije, moraju imati tačne evidencije, prikupljene podatke o emisijama. S druge strane dolazi do plaćanja tog poreza, pri čemu je predviđeno u ovoj sad fazi koja kreće, 2026. do 2034. godine, da se opet postepeno smanjuje učešće besplatnih dozvola. To znači da će se za kompanije koje su ranije imale pravo na besplatne emisije, postepeno ukidati to pravo i ideja je da se do 2034. godine skroz ukinu te dozvole", navela je Filipovićeva.

Kako kaže, Srbija izvozi u Evropsku uniju određene kategorije takozvane CBAM robe i najviše će biti pogođeni sektori proizvodnje aluminijuma i gvožđa, jer najveći deo te prozvodnje odlazi na tržište Evrope.

Istakla je da će domaće kompanije koje se bave proizvodnjom određnih ktegorija proizvoda koje emituju ugljen-dioksid morati da plaćaju četiri evra po toni emitovanog ugljen-dioksida.

Prema njenim rečima, uvođenje domaćeg poreza ima za cilj da se izbegne dvostruko oporezivanje i da sredstva od poreza ostaju u domaćem budžetu.

"Trenutno je predviđena cena od četiri evra po toni emitovanog ugljen-dioksida, što je znatno manje od evropske cene, koja se kreće oko 80 evra. Na taj način, kompanije koje izvoze u EU platiće razliku od 76 evra evropskim institucijama, a četiri evra ostaće u budžetu Srbije," precizirala je Filipovićeva.

Na pitanje da li će se uvođenje poreza odraziti na cenu proizvoda poput čelika, gvožđa i aluminijuma, Filipovićeva je odgovorila potvrdno pojašnjavajući da je praksa pokazala da kompanije prenose troškove na potrošače.

"Ako se posmatra situacija u Srbiji, neke su procene da bi nametanje ove takse uticalo na porast cene gvožđa i čelika za nekih 15 do 20 odsto. Tu je u stvari ta neka najveća bojazan na strani domaćih privrednika da će usled tih novih nameta naši proizvodi postati skuplji, a samim tim i manje konkurentni na tržištu EU", istakla je ona.

Dodala je da cela ideja o porezu na emisiju ugljen-dioksida nije prihvaćena blagonaklono čak i u zemljama Evropske unije.

"Jako velik broj kompanija se žalilo na vrlo komplikovane i vrlo složene administrativne procedure, što naravno predstavlja i trošak, naročito za mala i srednje preduzeća, koje ne samo što plaćaju te takse, nego moraju da izdvoje i određeno vreme, da se upoznaju sa zakonskom regulativom, da odlaze na obuke i to svakako zahteva njihovo angažovanje", ukazala je Filipovićeva.

Napominje da su i srpske kompanije u konfuziji imajući u vidu da sama

Evropska unija nije dovoljno jasna i transparentna, i da se oko nekih stvari još uvek vode pregovori.

Ona ističe da je elektroenergetski sektor najveći izvor emisija u Srbiji i da će upravo on biti najviše pogođen.

"Više od 60 odsto ukupnih emisija dolazi iz proizvodnje električne energije, što pokazuje koliko je taj sektor izložen pritiscima. Procene Fiskalnog saveta pokazuju da bi trošak CBAM-a za elektroenergetski sektor mogao iznositi i do 300 miliona evra godišnje," upozorila je Filipovićeva.

Govoreći o globalnim trendovima, ona je ocenila da je Evropska unija najdoslednija u sprovođenju klimatskih ciljeva, ali da time rizikuje i smanjenje industrijske konkurentnosti.

"EU insistira na dekarbonizaciji, ali istovremeno beleži pad industrijske proizvodnje, dok Kina jača svoju poziciju u zelenim tehnologijama. To pokazuje koliko je teško naći balans između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine", rekla je Filipovićeva.

Ocenila je da svest u Srbiji o ekološkim pitanjima raste, ali da se i dalje često posmatra kao luksuzna tema.

"Ljudi su sve svesniji da ulaganje u životnu sredinu znači ulaganje u sopstveno zdravlje i budućnost, ali i dalje dominira pragmatičan pristup, dokle god su osnovne potrebe ugrožene, ekologija ostaje u drugom planu," zaključila je Filipovićeva.

Puna primena CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) odnosno mehanizma oporezivanja proizvoda prema količini utrošenog ugljenika za njihovu proizvodnju prilikom uvoza na tržište EU počinje 1. januara 2026.

U Srbiji su pripremljena dva zakonska predloga koja regulišu ovu oblast i koja su ušla u skupštinsku proceduru.

Reč je o Predlogu Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i Predlogu Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji bi trebalo da se primenjuju od 1. januara.

(Telegraf Biznis/Tanjug)