Uznemiravaju vas pozivi agenata prodaje? Advokat za Telegraf otkriva vaša prava i kako da se zaštitite

Svakom od nas se na gotovo dnevnom nivou dešava da dobijemo poziv sa nepoznatog broja. Većina ljudi se javi na ovaj poziv, ako ništa drugo, onda iz puke radoznalosti. Ipak, uglavnom se dešava da sa druge strane "žice" nije neki daleki rođak ili bivši kolega koji je promenio broj telefona već prodajni agent neke kompanije koji nudi "neverovatnu priliku". Kada upitate odakle im vaš broj, odgovor je gotovo uvek isti i generičan - "nalazite se u našoj bazi".

Ovaj scenario, koji većina građana Srbije doživljava svakodnevno, nedavno se desio jednom Beograđaninu o čijem smo slučaju već pisali. On je primio poziv od kompanije "Smart Drive" čiji je agent ponudio njihove usluge. Kada smo, tragom njegove priče, pokušali da saznamo kako je njegov privatni broj završio u njihovom sistemu, dobili smo odgovor koji otvara Pandorinu kutiju problema zaštite podataka o ličnosti.

Teme za vas

Iz kompanije su nam rekli da je broj dobijen iz "partnerske baze kontakata", tvrdeći da posluju u skladu sa zakonom i da "posebnu pažnju posvećuju zaštiti privatnosti". Ponudili su brisanje podataka, ali tek nakon što su ih već iskoristili da uznemire našeg sugrađanina.

Da li je termin "partnerska baza" postao čarobna reč kojom kompanije pravdaju invaziju privatnosti? Kako bismo demistifikovali ovu praksu razgovarali smo sa advokatom Aleksandrom Stojanoviće, koji ističe da ona zahteva ozbiljnu analizu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL), usklađenog sa GDPR standardima Evropske unije.

Mit o "partnerskim bazama" i transparentnost

Kompanije se često pravdaju da posluju zakonito jer koriste podatke partnera. Međutim, advokat Stojanović upozorava da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nudi jasan okvir za zaštitu građana i da puko pozivanje na tuđe baze često ne prolazi test zakonitosti.

Prema njegovim, odgovor kompanije da se nečiji privatni broj telefona nalazi u "partnerskoj bazi kontakata" nameće ozbiljna pitanja. Ključni problem je transparentnost (Član 23. ZZPL / Član 14. GDPR).

- Kompanija, kao rukovalac podacima, mora biti u mogućnosti da građaninu na njegov zahtev pruži informaciju ko je taj "partner" i kako je on prvobitno došao do broja telefona. Moraju da odgovore da li je građanin dao pristanak tom partneru i za koje tačno svrhe. Ako kompanija nije u mogućnosti da pruži ovu informaciju, to predstavlja kršenje načela transparentnosti – objašnjava Stojanović.

Čak i ako je građanin nekada dao pristanak nekom partneru, advokat naglašava da je taj pristanak morao biti dat za konkretnu svrhu.

- Kompanija poput "Smart Drive-a" bi morala da dokaže da je pristanak ili legitimni interes partnera pokrivao i prenošenje podataka trećoj strani radi marketinških poziva. Ako pristanak nije specifičan, preuzimanje i korišćenje te baze je nezakonito - jasan je Stojanović.

Dva puta do vašeg broja: Pristanak ili interes?

Da bi vas neko zakonito zvao, mora imati pravni osnov (Član 12. ZZPL). Advokat Stojanović navodi da su u praksi najčešća dva osnova, ali oba imaju stroga pravila:

Pristanak lica: Mora biti slobodan, specifičan, informisan i nedvosmislen.

- Pristanak ne sme biti "podrazumevani" ili iznuđen - napominje.

Legitimni interes: Kompanije često tvrde da imaju interes da se reklamiraju. Međutim, Stojanović objašnjava da zakon tada zahteva sprovođenje takozvanog "testa balansa".

- Tim testom se procenjuje da li interes kompanije preteže nad osnovnim pravima građana. Praksa Poverenika često naglašava da za invazivnu komunikaciju, kao što je direktan poziv na privatni broj, pristanak predstavlja sigurniji osnov, posebno ako se podaci pribavljaju iz nejasnih izvora - kaže.

Vaše najjače oružje: Apsolutno pravo na "Stop"

Advokat Stojanović ističe da je ključni mehanizam zaštite građana apsolutno pravo na prigovor (Član 37. ZZPL).

- Čak i ako kompanija ima zakonski osnov, svaki građanin ima pravo da u svakom trenutku uloži prigovor na obradu svog broja telefona za svrhe direktnog marketinga, a rukovalac je dužan da obustavi obradu. Ako je obrada zasnovana na pristanku, građanin ima pravo da ga opozove u bilo kom trenutku - kaže Stojanović.

Pored toga, Zakon garantuje i:

• Pravo na informisanje: O identitetu rukovaoca, svrsi obrade, primaocima podataka i roku čuvanja.
• Pravo na uvid: Da saznate koji se tačno vaši podaci obrađuju.
• Pravo na brisanje ("Pravo na zaborav"): Ukoliko je obrada nezakonita ili je svrha prestala.

Pitanje koje treba da postavite i kome da se žalite

Stojanović savetuje da građani od kompanije koja ih zove zatraže odgovor na jedno ključno pitanje: "Na kom tačno pravnom osnovu je zasnovana obrada mog broja telefona?"

- Ako je u pitanju pristanak, kompanija mora da pruži dokaz o njemu. Ako je u pitanju legitimni interes, moraju dostaviti dokaz da su sproveli obavezni test balansa - savetuje Stojanović.

Ukoliko kompanija ne reaguje, građani imaju moćne mehanizme na raspolaganju:

• Pismeni zahtev kompaniji: Tražite prekid obrade i brisanje podataka.
• Pritužba Povereniku: Ako kompanija odbije saradnju, Poverenik za informacije od javnog značaja može sprovesti istragu i izreći novčane kazne.
• Sudska zaštita: Stojanović upozorava da je za teže povrede ZZPL-a predviđena prekršajna odgovornost, a građani mogu tražiti i naknadu štete pred sudom zbog nezakonite obrade.

(Telegraf Biznis)