Sutra počinje prijava nelegalnih objekata, platforma se otvara u 4:00: Građani moraju da imaju ova 2 dokumenta

Prijava nelegalnih objekata na osnovu Zakona o posebnim uslovima evidentiranja i upisa prava svojine na nepokretnostima počeće sutra ujutru a odgovarajuća digitalna platforma biće otvorena od 4.00 časa, izjavila je za Tanjug ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević i navela da je cilj da se upiše svih 4,8 miliona neupisanih objekata.

"Od 24. oktobra kad je zakon stupio na snagu, timovi agencije, ministarstva i katastra su obišli najveći broj naših opština i opštine su spremne za ovaj posao. Prvi zadatak je bio da se urade digitalni zoning planovi, oni su završeni i nalaze se na digitalnoj platformi. Prijavljivanje traje

Teme za vas

sledećih 60 dana, kada mogu da se prijave svi građani i preduzeća koji imaju neupisano pravo svojine na svojim objektima", rekla je ona.

Dodala je da postoji i dodatni rok od 30 dana za ulaganje prigovora i da je samo prijavljivanje vrlo jednostavno i brzo.

"Prijava je elektronska i građani mogu da obave samostalno prijavu iz svoje kuće ako su e građani a ukoliko nisu, tada je dovoljno da imaju pristup internetu i internet mejl adresu i takođe mogu da prijave svoju nepokretnost. Sve informacije, prijave, obrasci nalaze se već sada na sajtu svojnasvome.gov.rs i moj savet je da pre nego što samostalno počnu da prijavljuju svoje nepokretnosti da odu do tog sajta jer tamo postoji i video i tekstualni materijal koji korak po korak vodi građanina kako da uradi prijavu svoje nepokretnosti", objasnila je ona.

Ukazala je da nisu svi e građani i da nemaju svi potrebna tehnička znanja a njima će od pomoći biti gradovi, opštine i šalteri Pošte Srbije i navela da se na zvaničnom sajtu Vlade Srbije nalazi spisak svih punktova po mestima u Srbiji, gde građani mogu da obave prijavljivanje.

"Dakle, najbliža pošta, opština, recimo grad Beograd je odredio 102 punkta, sa 260 obučenih, sertifikovanih zaposlenih koji će pružiti stručnu pomoć našim građanima da izvrše prijavu", istakla je ministarka.

Pojasnila je da se od građana očekuje da imaju samo dva dokumenta a to je važeća lična karta i neki dokaz o osnovu sticanja, pri čemu je lepeza dokaza široka.

"To može biti ugovor o kupovini, ugovor o zajedničkoj zgradi, ugovor o otkupu stana, može biti neko sudsko-vansudsko poravnanje, sudska presuda. Dakle, uvažavajući realnost da naši građani nemaju kompletnu dokumentaciju, predviđena je široka lepeza prihvatljivih dokaza koji u konačnici, kada agencija dobije prijavu, dovode do toga da se upiše nepokretnost u korist lica koje ga faktički koristi", rekla je Sofronijevićeva Tanjugu.

Istakla je da je zakon važan i za državu i za građane.

"Za državu, jer ona mora da zna šta je izgrađeno na njenoj teritoriji i ko su ti vlasnici ali svaki automobil ima svog vlasnika, zna se ko je vlasnik, a kuće nemaju upisane vlasnike. Ipak rekla bih da je najveći benefit za naše građane jer konačno dobijaju mogućnost da postanu svoji ma svome. Građani su gradili kuće, gradili su iz preke potrebe da trajno reše svoje stambeno pitanje, i ovaj zakon je, rekla bih, pretežno i najviše okrenut upravo takvim licima. Sa druge strane imate jako puno, nažalost, jako puno prevarenih kupaca stanova gde su investitori nestali, nisu dostupni" rekla je ona.

Naglasila je da se zakon obraća upravo takvim ljudima koji zbog raznih situacija, zbog nedostatka ili urbanističkih uslova, ili tehničke dokumentacije, ili nepotpune imovinske dokumentacije, nisu mogli da reše svoj problem a ovim zakonom, država im to omogućava.

Ministarka je navela da građani koji odluče da sve sami urade elektronskim putem ne moraju da idu u bilo koju instituciju da bi završili prijavljivanje neupisanog objekta.

"Građani kada dođu na šalter opštine ili pošte, u njihovo ime službenici pošte, odnosno opštine, popunjavaju. Dakle, to je njihova elektronska prijava koja je već sada dostupna, a biće puštena za prijavljivanje u ponedeljak u ranim jutarnjim satima. Ona je identična za sve. Bilo da se prijavljujete od kuće ili to svoje pravo ostvarujete preko pošte ili opštine", rekla je ona.

Ocenila je da ima dovoljno vremena i da građani ne moraju da žure,već prvo mogu da se informišu na sajtu svoj na svome i tek onda da pripreme dokumentaciju i podnesu prijavu.

"Cilj ovog zakona jeste da svako ostvari svoje pravo i da ono što faktički već decenijama u nekim slučajevima koristi da zaista postane njegovo, a država da reši jedan nagomilani višedecenijski problem. Dakle, da naši domaćini ne ostavljaju nerazjašnjenu imovinu, nego da čistu imovinu, ono što su sami svojim radom, trudom, radom stekli ostave svojoj deci kao čistu imovinu. Problem rešavamo sada, ne ostavljamo ga za budućnost", naglasila je Sofronijevića.

Odgovarajući na pitanje kada građani mogu očekivati prva rešenja, rekla je da prijavljivanje traje 60 dana, da nakon toga sledi dodatni rok od 30 dana za izjavljivanje prigovora koji ističe 5. ili 6. marta.

"Tada će Agencija za prostorno planiranje i urbanizam kao jedini organ koji rešava po prijavama početi sa radom. Naša je procena, pošto je sve automatizovano, digitalizovano, agencija na svojoj platformi ima mnoge baze podataka, od državnih organa, od mnogih posebnih institucija, da će to ići jako brzo. Ali sa druge strane, mi imamo 4,8 miliona objekata, tako da se očekuje veliki broj prijava. Agencija će raditi najbrže što može, od marta počinje, a koliko će trajati, to zavisi između ostalog od broja podnetih prijava", rekla je ona.

Naglasila je da je ideja zakona da se evidentiraju svi objekti i da se na svima njima upiše pravo svojine u korist nekog titulara.

Do kad traje prijava?

"Objekti koji su građeni u zaštićenim zonama, u pružnim pojasima, u koritima reka i to je sve tačno navedeno koji su to objekti, biće upisani ili biće uklonjeni, ali biće upisani ne u korist vlasnika koji ga je gradio, već u korist Republike Srbije. Dakle, svi objekti će biti evidentirani i na svima će biti upisano pravo svojine, ali će titular biti određen u skladu sa odredbama ovog zakona", rekla je Sofronijevićeva za Tanjug.

Prijavljivanje objekata će trajati do 5. februara, građani će moći da podnesu prijavu u 547 pošta širom Srbije, kao i na još 150 lokacija koje će biti dostupne do kraja godine.

Troškovi upisa kreću se od 100 do 1.000 evra i zavise od površine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi.

Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

Za porodične kuće i stanove, visina naknade zavisi od veličine mesta, odnosno broja stanovnika, pa u Beogradu naknada iznosi od 100 do 1.000 evra, u mestima sa više od 100.000 stanovnika naknada se kreće od 100 do 500 evra, a u mestima koja imaju od 50.000 do 100.000 stanovnika naknada je od 100 do 300 evra.

U mestima sa manje od 50.000 stanovnika, naknada je fiksna i iznosi 100 evra.

Za magacine, ekonomske i pomoćne objekte, kao i proizvodne pogone, naknada se određuje na osnovu površine objekta:

Za objekte manje od 500 metara kvadratnih je besplatno, za objekte veće od 500 kvadrata naknada iznosi 10 evra za svaki naredni kvadratni metar preko 500 kvadrata.

Ukoliko je ishod provere pozitivan, agencija izdaje potvrdu i dostavlja je RGZ-u koji vrši prioritetni upis prava svojine, bez obzira na prethodne postupke.

Ukoliko je ishod provere negativan, agencija bez odlaganja, elektronskim putem, obaveštava podnosioca prijave i nadležnog građevinskog inspektora.

Za objekte koji su izgrađeni na tuđem privatnom zemljištu, bez pravnog osnova - agencija će pozvati podnosioca da uredi odnose sa vlasnikom zemljišta.

Ukoliko je investitor poznat, on umesto vlasnika stana podnosi prijavu za evidentiranje zgrade i snosi troškove naknade.

Ako je investitor nepoznat, svaki stanar, upravnik, profesionalni upravnik ili drugo lice koje ima pravni interes, može podneti prijavu za evidentiranje zgrade, a nakon toga, vlasnik stana podnosi prijavu za svoj stan i plaća naknadu.

Naknada za upis prava svojine za komercijalne i druge objekte plaća se u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Naknada se ne plaća unapred, već je nakon obaveštenja Agencija dostavlja putem imejla, telefona ili na adresu iz prijave podnosioca.

Svi iznosi se plaćaju u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.

(Telegraf.rs/Tanjug)