Tramp nameće nova pravila igre: Svet ulazi u eru totalnog naftnog monopola SAD - i Srbija i NIS su ključni!

Nafta i gas više nisu samo energenti, oni su valuta moći. Poslednjih godina niz događaja, od nedavne otmice tankera s naftom u blizini obala Venecuele, preko ratova u naftom bogatim državama, pa sve do američke politike pod vođstvom Donalda Trampa, oblikuje novu globalnu energetsku mapu. Sve to pokreće pitanje: Da li Sjedinjene američke države pokušavaju da preuzmu apsolutnu dominaciju nad svetskim tržištem nafte i gasa?

Ovo nije teorija zavere, već ekonomski i geopolitički obrazac koji se ponavlja.

Teme za vas

“Samo bušite” kao nova geopolitika

Kada je Donald Tramp svojevremeno izgovorio čuvenu rečenicu “samo bušite”, ona nije bila samo politička poruka domaćoj industriji. Bila je to signal globalnim tržištima. SAD su u poslednjih deset godina postale najveći svetski proizvođač nafte, zahvaljujući ekspanziji škriljca i agresivnoj energetskoj politici.

Odustajanje od zelene agende i obnovljivih izvora nije tek ekološko pitanje - to je težnja da se energetska dominacija postigne kroz maksimalno korišćenje fosilnih goriva. Ovo SAD pretvara iz energetskog u strateškog hegemona koji može da utiče na cene, distribuciju nafte, ali i političke odluke drugih država.

Foto:Telegraf.rs/AI ilustracija/Grok

Šta povezuje Irak, Libiju, Rusiju i NIS?

Istorijski gledano, regioni bogati naftom često su poprišta sukoba. Irak, Libija i Kuvajt samo su najpoznatiji primeri. Energetska nestabilnost proizvodi političku zavisnost, a politička zavisnost daje prostor za ekonomsku kontrolu. Kontrola nad energetskim resursima često znači i političku moć, jer država koja obezbeđuje snabdevanje energijom može indirektno oblikovati odluke drugih zemalja.

U ovom kontekstu posebno je značajno: sankcionisanje Rusije, jednog od najvećih svetskih izvoznika nafte i gasa. Zabrana kupovine ruske nafte u većem delu zapadnog sveta i uvođenje sankcija direktno utiče na tokove energije na globalnom tržištu.

Srbija i NIS, kao kompanija većinski u ruskom vlasništvu, pojavljuju se u ovom lancu kao strateški faktor. NIS je najveći proizvođač nafte u Srbiji i važan regionalni igrač u energetskom sektoru. Zbog toga svaka ograničenja koja utiču na NIS, bilo kroz sankcije, regulative ili međunarodne pritiske, imaju višestruke posledice. Energetska sigurnost Srbije: NIS je ključan za snabdevanje domaćeg tržišta gorivom i energentima. Ograničenja u njegovom poslovanju direktno utiču na stabilnost cena i dostupnost energenata u zemlji. Politička zavisnost i međunarodni pritisak: Pošto je većinski u ruskom vlasništvu, NIS postaje instrument i simbol globalnih sankcija. Kontrola nad kompanijom i njenim tokovima energije daje Sjedinjenim Državama i zapadnim saveznicima polugu za politički pritisak. Regionalni geopolitički značaj: Srbija se nalazi u centralnoj Evropi i na Balkanu, a NIS je prisutan i u drugim zemljama regiona (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Mađarska). Održavanje stabilnog snabdevanja u ovom delu Evrope postaje strateški interes velikih sila, posebno SAD, koje žele da ponude alternativne izvore energenata i smanje uticaj Rusije.

Sve ove mere, zajedno sa sankcijama protiv Rusije i njenog energetskog sektora, imaju isti efekat: smanjuju uticaj konkurenata, smanjuju ponudu na tržištu i jačaju poziciju SAD kao alternativnog snabdevača.

Na ovaj način, Srbija i NIS nisu samo lokalni energetski igrači, oni su ključni čvor u globalnoj energetskoj mreži, čija stabilnost i kontrola direktno utiču na geopolitički balans moći. SAD tako postaju ne samo ključni element globalne energetske stabilnosti, već i moćan instrument političkog i ekonomskog pritiska na region i šire.

Gas kao sredstvo geopolitičkog pritiska

Evropa se, posle prekida energetskih veza sa Rusijom, našla u svojevrsnoj energetskoj krizi. Uvoz LNG-a iz SAD postao je dominantan, ali i najskuplji oblik snabdevanja. To znači da SAD ne samo da preuzimaju ulogu glavnog dobavljača, već i da mogu diktirati cenu.

Foto: Tanjug/AP

Na nivou globalne ekonomije, ovo je ključna tačka: onaj ko kontroliše energente, kontroliše i tokove kapitala i političkih odluka.

To nije teorija - to je osnova međunarodnih odnosa.

Da li SAD žele da postanu svetski “energetski car”?

Ako posmatramo lance događaja - sankcije, sukobe u naftnim regionima, kontrolu tokova energenata, obustavljanja zelene tranzicije i potrebu da druge države kupuju energente isključivo po američkim uslovima - dobija se jasna slika.

Foto-kolaž: Shutterstock, Pixabay

SAD kreiraju energetsku arhitekturu sveta koja zavisi od njih. To im omogućava: da utiču na cene nafte i gasa, da određuju pravac globalnog energetskog razvoja, da politički oblikuju države koje su energetski zavisne i da dugoročno ostanu najmoćniji akter na tržištu. Drugim rečima, nafta postaje novo sredstvo američke globalne dominacije.

Svet ulazi u novu eru energetskog nadmetanja

Nafta i gas se vraćaju kao ključni faktori globalnih odnosa, a SAD sve više deluju kao država koja želi da preuzme centralno mesto u novoj energetskoj hijerarhiji. Sukobi, sankcije, političke izjave i ekonomski tokovi sve snažnije ukazuju da se formira novi energetski svet, u kojem dominacija ne dolazi iz vojne sile, već iz kontrole energenata.

Foto:Telegraf.rs/AI ilustracija/Grok

A u centru tog sistema stoje Sjedinjene američke države.

(Telegraf Biznis)