Ova evropska država je ekonomski pobednik godine: Svet izbegao recesiju, ali inflacija i dalje ne da mira

Moglo je biti mnogo gore. U aprilu, kada je američki predsednik Donald Tramp započeo svoj trgovinski rat, investitori i brojni ekonomisti očekivali su oštru globalnu recesiju. Umesto toga, svetska ekonomija je pokazala iznenađujuću otpornost. Globalni BDP će ove godine verovatno porasti za oko 3%, približno isto kao i prošle godine. Nezaposlenost je gotovo svuda ostala niska, a berze su zabeležile još jednu godinu solidnih prinosa.

Jedini ozbiljan razlog za zabrinutost ostaje inflacija, koja je u zemljama OECD-a i dalje iznad ciljane stope od 2%, koju postavljaju centralne banke.

Teme za vas

Foto: Shutterstock

Ipak, ova zbirna slika prikriva velike razlike među državama. Zato je Ekonomist, već petu godinu zaredom, krenuo u potragu za „ekonomijom godine“. Analizirani su podaci o inflaciji, rasprostranjenosti inflacije, rastu BDP-a, zaposlenosti i kretanju berzanskih indeksa u 36 uglavnom bogatih država. Na osnovu rangiranja po svakom kriterijumu izračunata je ukupna ocena ekonomskog učinka u 2025. godini.

Pobednik je Portugal, drugo mesto zauzima Irska, treći je Izrael, četvrta Kolumbija, a peta Španija. Hrvatske nema na listi, dok je Slovenija na 12. mestu.

Jug Evrope u usponu

Dobre vesti dolaze sa juga Evrope. Nakon pobede Španije prošle godine, Portugal je ove godine najuspešnija ekonomija. Zemlja je spojila snažan rast BDP-a, nisku inflaciju i živahno tržište akcija. Visoko su se plasirale i druge članice evrozone koje su tokom 2010-ih imale ozbiljne probleme, uključujući Grčku, koja je zauzela šesto mesto, kao i ponovo Španiju.

Izrael je nastavio snažan oporavak nakon haosa iz 2023. godine, dok je Irska za dlaku ostala bez prvog mesta. Kolumbija se istakla kombinacijom brzog privrednog rasta i pravog berzanskog procvata.

Nasuprot tome, severnoevropske zemlje su među najvećim gubitnicima. Estonija, Finska i Slovačka nalaze se pri samom dnu lestvice. Nemačka stoji nešto bolje nego prethodnih godina, ali i dalje slabo, opterećena problemima na tržištu rada. Velika Britanija je imala mlaku godinu, dok Francuska, uprkos političkom haosu, beleži relativno dobar rezultat.

S druge strane Atlantika, Sjedinjene Američke Države nalaze se tek u sredini lestvice i stoje lošije čak i od Italije. Tržište rada je solidno, ali ne spektakularno, dok relativno visoka inflacija obara ukupni plasman.

Inflacija: Ključni test ekonomskog zdravlja

Prvi i najvažniji pokazatelj u analizi je temeljna inflacija, koja isključuje cene hrane i energije zbog njihove nestabilnosti. Što je godišnja stopa bliža 2%, to je zemlja bolje rangirana.

Turska je daleko najlošija, pre svega zbog nekonvencionalnih ekonomskih politika predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Estonija, koja se još oporavlja od energetskog šoka iz 2022. godine, ima drugu najvišu temeljnu inflaciju, gotovo 7% u trećem kvartalu 2025. Velika Britanija je uspela da je smanji u odnosu na prošlu godinu, ali je i dalje oko 4%, znatno iznad cilja Banke Engleske.

Foto: Shutterstock/CHIEW

S druge strane, u nekim zemljama inflacija je previše niska. To je slučaj sa Švedskom, gde je gotovo nepostojeća. Iako to potrošačima zvuči primamljivo, ekonomisti upozoravaju na opasnost od deflacije, koja obeshrabruje potrošnju i povećava realni teret dugova. Blaga inflacija je zdravija od njenog potpunog izostanka.

Sličnu situaciju beleže Finska, Švajcarska i Japan, gde inflacija jeste viša nego tokom 2010-ih, ali i dalje daleko od pregrejane ekonomije.

Pokazatelj „rasprostranjenosti inflacije“ dodatno osvetljava problem. On meri udeo proizvoda i usluga čije cene rastu brže od 2% godišnje. U Sjedinjenim Državama taj udeo je snažno porastao, verovatno zbog ekspanzivne fiskalne politike. U Australiji danas više od 85% stavki u potrošačkoj korpi poskupljuje brže od 2% godišnje.

Rast i zapošljavanje: Portugalska priča o uspehu

Kada je reč o privrednom rastu i zapošljavanju, Portugal se posebno izdvaja. Turizam cveta, a mnogi bogati stranci sele se u zemlju zbog povoljnih poreskih uslova. Rast BDP-a je znatno iznad evropskog proseka.

Foto: Shutterstock

Češka beleži solidan rast i proizvodnje i zaposlenosti, što je svrstava u gornju trećinu lestvice. Nasuprot tome, Južna Koreja beleži pad zaposlenosti, dok Norveška, snažno izložena robnim tržištima i brodarstvu, trpi posledice usporavanja svetske trgovine.

U trećem kvartalu ove godine Irska je zabeležila spektakularan rast BDP-a od preko 12%, ali taj podatak delimično iskrivljuju multinacionalne kompanije koje tamo prijavljuju dobit. Zbog toga se koristi pokazatelj „modifikovane domaće tražnje“, koji realnije oslikava stanje privrede, a koji je uzeo u obzir i Ekonomist.

Berze: Gde su pravi pobednici

Analiza se završava kretanjima na berzama. Iako bi se moglo očekivati da američke akcije dominiraju, njihov rast je bio tek solidan i uglavnom odražava uspehe iz prethodnih godina. Francuska berza je takođe imala mlaku godinu, uz stagnaciju akcija luksuznog giganta LVMH.

Po ovom kriterijumu, Danska je prošla najlošije. Akcije kompanije Novo Nordisk, proizvođača leka Ozempik, pale su za čak 60%, nakon gubitka vodeće pozicije na tržištu lekova za mršavljenje.

Foto:Shutterstock.com

Ko traži snažne berzanske dobitke, mora da gleda van uobičajenih tržišta. Iako su češke i južnokorejske kompanije ostvarile dobre rezultate, niko nije nadmašio Izrael. Akcije Bank Leumija, najvrednije izraelske javne kompanije, porasle su za oko 70% u proteklih godinu dana.

Dobro su prošli i portugalski investitori, uz rast domaće berze veći od 20% u 2025. godini. A prostora za dalji rast još ima. Prema procenama Ekonomista, berzansko tržište zemlje proglašene „ekonomijom godine“ u proseku poraste za dodatnih 20% u narednoj godini.

Ekonomist ne daje investicione savete, ali poruka je jasna: ekonomski pobednici se često prepoznaju tek kada je njihov uspon već u toku.

(Telegraf Biznis)