Prvi čovek nemačkih industrijalaca: Napravili smo veliku GREŠKU, model je slomljen

Nemačka privreda prolazi kroz najdublju krizu od osnivanja Savezne Republike 1949. godine, upozorava Peter Lajbinger, predsednik BDI-ja, krovnog udruženja nemačke industrije. U intervjuu za Zidojče cajtung (Süddeutsche Zeitung) izjavio je da u zemlji vlada „izuzetno negativna, delom čak i agresivna atmosfera“, dok su preduzeća, kako navodi, „duboko razočarana“. Reč je o upozorenju koje daleko prevazilazi okvire Nemačke, s obzirom na njenu ključnu ulogu u evropskoj privredi.

Lajbinger naglašava da se ne radi o klasičnoj cikličnoj recesiji, već o dubokoj strukturnoj krizi koja preti nepovratnom deindustrijalizacijom. Nemački ekonomski model, zasnovan na snažnoj industriji, izvozu i tehnološkoj prednosti, izložen je pritiscima sa više strana: visokim cenama energije, opterećujućom birokratijom i sve žešćom globalnom konkurencijom. „Alarmi moraju da zazvone“, poručuje prvi čovek nemačkih industrijalaca, prenosi Korijere dela sera (Corriere della Sera). Privreda stoji uprkos ogromnim ulaganjima.

Teme za vas

Foto: Tanjug/AP

Brojke potvrđuju ozbiljnost situacije. Uprkos odluci kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) da ublaži ustavno ograničenje zaduživanja i pokrene investicioni ciklus od 500 milijardi evra za infrastrukturu i digitalizaciju, realna ekonomija stagnira. Nemačka bi godinu mogla da završi sa rastom BDP-a između 0 i 0,1 odsto, dok Institut Ifo procenjuje da se broj nezaposlenih približava tri miliona, a stopa nezaposlenosti porasla je na 6,3 odsto. Prerađivačka industrija već je izgubila više od pola miliona radnih mesta u poređenju sa periodom pre pandemije.

Automobilska industrija, decenijama simbol brenda „Made in Germany“, postala je najvidljiviji znak krize. Nemački proizvođači suočeni su sa agresivnom konkurencijom kineskih električnih vozila, visokim cenama energije i kašnjenjima u razvoju baterijskih tehnologija i digitalnih rešenja. Posledica su restrukturiranja i zatvaranja pogona, uključujući i one u koncernima poput Folksvagena (Volkswagen), što je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo.

Situaciju dodatno komplikuje geopolitička nestabilnost. Prema rečima učesnika nedavnih poslovnih skupova, Nemačka se ozbiljno priprema za mogućnost šireg sukoba u Evropi, pre svega zbog straha od ruskog ekspanzionizma. Zbog toga je povećanje vojnih izdataka postalo politički prioritet. Istovremeno, sredstva za infrastrukturu troše se sporo zbog administrativnih prepreka, dok energetski intenzivne kompanije i dalje trpe visoke operativne troškove.

Prema predsedniku BDI-ja, Nemačka je napravila stratešku grešku verujući da će dosadašnja podela rada trajati zauvek: Nemačka je obezbeđivala mašine i tehnologiju (znanje), dok je Kina nudila radnu snagu i masovno tržište.

Kako navodi, Peking je sistematski kopirao nemački industrijski model, koji se oslanja na naprednu proizvodnju, izvozni suficit i snažne srednje kompanije – takozvane „skrivene šampione“. Kina više nije samo tržište ili partner, već direktan konkurent u sektorima visoke dodate vrednosti, od električnih vozila, preko industrijskih mašina, do hemijske industrije.

U trenutku kada se Nemačka sve češće naziva „bolesnikom Evrope“, Lajbinger upozorava da više nema vremena za spore i postepene reforme. Potrebni su odlučni i brzi potezi kako bi se sačuvala industrijska osnova zemlje, ali u okviru demokratskog i evropskog poretka. Izvozno orijentisana nemačka industrija, zaključuje on, ne može funkcionisati bez otvorenih tržišta i stranih radnika, zbog čega izolacionizam i ksenofobija predstavljaju ozbiljnu pretnju ne samo Nemačkoj, već i celoj Evropskoj uniji.

(Telegraf Biznis)