"Cene se menjaju na dnevnoj bazi": Hrvati mnogo toga neće moći da priušte, praznična korpa značajno poskupela

Tradicionalna praznična korpa u Hrvatskoj ove godine je između 15 i 16 odsto skuplja u odnosu na lani, rekli su danas iz Nezavisnih hrvatskih sindikata (NHS), ocenivši da zbog visokih cena deo građana ne može priuštiti neka tradicionalna jela.

- U poređenju s prethodnom godinom, primetan je porast cene tradicionalne praznične korpe za 15,93 odsto. Srednja korpa beleži rast od 15,92 odsto, dok skromna korpe, pri čemu su pažljivo uzete u obzir akcijske cene i zaključane cene, takođe pokazuje rast od 15,26 ofsto u odnosu na prošlu godinu - izjavila je savetnica za privredu u NHS-u Izabela-Delfa Mišić na konferenciji za medije na zagrebačkoj pijaci Dolac.

Teme za vas

Praznična korpa NHS-a podeljena je u tri kategorije. Bogata koja ove godine košta 626,74 evra, što je 86,16 evra više nego 2024. Za srednju košaricu (koja sadrži neke jeftinije sastojke) potrebno je izdvojiti 253,03 evra, odnosno 34,75 evra više nego lani, dok je skromna korpa skuplja za 18,6 evra i ove godine košta 140,53 evra.

- Ovde se ne radi o jednom obroku, na primer za božićni ručak, nego o više obroka za period od Badnjeg dana do Nove godine. Zbog visokih cena, određeni broj građana neće moći sebi da priušti neka tradicionalna jela kao što su jagnjetina, prase ili bakalar, pa će ih zameniti jeftinijim namirnicama - kazala je Mišić.

Kao primere, sindikalka Mišić, navela je kupovinu svinjske lopatice i salame umesto pršuta, kulena ili šunke te sardela umesto bakalara ili zubatca. Cene prazničnih ne ob0uhvaćaju poklone, jelke ili novogodišnja putovanja", navela je.

Dodala je da su, nažalost, brojni građani zbog neizvesnosti i rizika od same inflacije prisiljeni da odlože božićnu kupovinu poklona jer veliki deo svog raspoloživog dohotka troše na hranu.

- Takvo društvo ne može govoriti o stvarnom napretku i realnom rastu, nego je reč o prikrivenom siromaštvu naših građana - navela je Mišić.

Osvrnula se na najave novih poskupljenja u trgovinama za oko pet odsto.

- Šta oni svojim potrošačima nude? Je li reč o zdravijim i kvalitetnijim proizvodima ili pak o domaćim proizvodima? Ili su odlučili povećati plate zaposlenima u bruto iznosu, a ne kroz neoporeziva primanha? Ako nije ništa od navedenoga, onda su poskupljenja neopravdana - poručila je Mišić.

Predsednik NHS-a Dražen Jović kazao je da se službena inflacija tokom ove godine kretala između 3,8 i 4,3 odsto. No, porast cena prehrane predstavlja problem hrvatskim građanima i penzionerima", rekao je.

Jović kaže i da "građani imaju osećaj da se cene menjaju na dnevnoj bazi i pritom su u pravu", prenosi zagrebački Jutarnji list.

(Telegraf Biznis/Tanjug)