Analitičari izneli STRAŠNU PROGNOZU za Hrvatsku: U ovom slučaju ostajemo BEZ HRANE

Nedovoljna proizvodnja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Hrvatskoj, rast uvoza i zabrinutost zbog nove Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) obeležili su poljoprivrednu 2025. godinu, upozoravaju analitičari.

Predsednik Hrvatske poljoprivredne komore (HPK) Mladen Jakopović ocenjuje godinu kao još jednu izrazito izazovnu, obeleženu klimatskim promenama, nestabilnim globalnim tržištima i padom konkurentnosti domaće poljoprivrede. Posebno ističe novi prodor afričke svinjske kuge u Slavoniji, koja je zahvatila i velike farme, dodatno smanjujući stočni fond, kao i pojavu bedrenice tokom leta, što je pokazalo potrebu snažnije koordinacije struke i proizvođača.

Teme za vas

Iako je proizvodnja, posebno ratarska, bila relativno stabilna, tržišne cene i rast uvoza doveli su do smanjenja prihoda proizvođača, povećane nesigurnosti i odustajanja od proizvodnje.

Jakopović upozorava da se Hrvatska mora ozbiljno pripremiti za novo programsko razdoblje ZPP-a od 2028. do 2034., čiji će budžet iznositi oko 300 milijardi evra, odnosno tek 15 posto budžeta EU-a. HPK izražava ozbiljnu zabrinutost zbog smanjenja sredstava, koje bi, uz inflaciju, dodatno ugrozilo proizvodnju, dovoljnost i stabilnost cena hrane.

Komoru brine i nastavak rasta uvoza, posebno mleka, voća, povrća i vina, kao i ponovnog poziva na izmene Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu kako bi ono došlo u ruke aktivnih proizvođača i bilo u funkciji proizvodnje.

Potpredsednik HGK za poljoprivredu i turizam Dragan Kovačević kao ključne izazove navodi klimatske promene, geopolitičke sukobe, carinske ratove, epidemije bolesti životinja i najavljeno smanjenje sredstava ZPP-a.

Upozorava i na prekomernu administraciju, visoke troškove zelene tranzicije i slabu konkurentnost evropskih proizvođača u odnosu na treće zemlje, posebno u stočarstvu.

Hrvatska, ističe, dodatno pati od niske samodovoljnosti i produktivnosti rada, što je posledica strukturnih problema i nedovoljnih tehnoloških ulaganja. U 2024. ostvaren je rekordni spoljnotrgovinski deficit u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 2,4 milijarde evra, a negativni trend nastavio se i u 2025.

Kovačević smatra da je nužno strateški rasporediti oko 360.000 hektara državnog zemljišta prema kriterijumima konkurentnosti, povećati nacionalnu komponentu ZPP-a, kao i snažnije ulagati u tehnologije, inovacije i prerađivačke kapacitete. Naglašava i potrebu redefinisanja pojma „aktivnog farmera” te jačanja saradnje proizvođača i industrije.

Poljoprivredni analitičar Miroslav Kuskunović upozorava da se nastavak rekordnog uvoza pokazuje kao posledica izostanka rešavanja ključnih problema - pada proizvodnje i izvoza proizvoda niske dodate vrednosti. Od ulaska Hrvatske u EU do danas uvezeno je poljoprivrednih proizvoda u vrednosti većoj od 42 milijarde evra, uz kumulativni trgovinski manjak od 14,5 milijardi.

Hrvatska je, kaže, postala jedan od najvećih uvoznika hrane u EU, uz visoke cene i uvoznu inflaciju. Mali proizvođači, zbog niske produktivnosti i slabe konkurentnosti, sve teže opstaju, a deo njih odustaje od proizvodnje. Upozorava i da bi u slučaju zatvaranja granica Hrvatska u kratkom roku mogla ostati bez dovoljno hrane, prenosi Hina.

- Ocene idu tako daleko da neki kažu da bismo, kada bi se danas zatvorile granice, za sedam dana bili gladni - upozorava, između ostalog, Kuskunović.

(Telegraf.rs/Tanjug)