Srbija pod snegom: Koliko našu zemlju košta prekid normalnog života na par dana?! Milioni su zavejani

Obilne snežne padavine koje su zahvatile Srbiju u kratkom roku pokazale su koliko je savremena ekonomija osetljiva na poremećaje u kretanju ljudi i robe. Kada se saobraćaj uspori ili potpuno blokira, a svakodnevne aktivnosti budu svedene na minimum, privreda ulazi u režim prinudnog rada ispod kapaciteta, što za sobom povlači merljive ekonomske gubitke.

Iako ovakve situacije retko ostavljaju dramatičan trag u godišnjim statistikama, njihov uticaj se jasno vidi na mikro nivou, u poslovanju firmi i u potrošnji stanovništva.

Teme za vas

Foto: Tanjug/Nenad Mihajlović

Ekonomija u usporenom režimu

U danima kada su putevi neprohodni, a javni i teretni saobraćaj ozbiljno otežani, ekonomska aktivnost se ne prekida, ali se značajno smanjuje. Fabrike rade sa manjim brojem radnika, logistika kasni, a deo proizvodnje se privremeno odlaže. Takvo usporavanje, čak i kada traje kratko, ima svoju cenu.

Procene pokazuju da svaki dan ozbiljnog poremećaja može da umanji ukupnu dnevnu ekonomsku aktivnost za nekoliko desetina miliona evra, pri čemu se gubitak ne koncentriše na jednu tačku, već se raspršuje kroz celu privredu, smatraju ekonomski analitičari.

Privatni sektor kao glavni gubitnik

Najveći teret snežnog zastoja snosi privatni sektor, posebno mala i srednja preduzeća. Kada zaposleni ne mogu da stignu na posao, kada roba ne može da se isporuči ili preuzme, poslovni procesi se prekidaju, ali troškovi ostaju isti. Plate, zakupnine i krediti ne čekaju povoljnije vreme.

Foto: S. Ž.

Za veliki broj firmi, posebno u trgovini, ugostiteljstvu i uslužnim delatnostima, jedan izgubljen dan predstavlja trajno izgubljen prihod, jer se propušten promet retko u potpunosti nadoknađuje u narednim danima.

Lanac snabdevanja i skriveni efekti zastoja

Problemi u saobraćaju brzo se prenose na lanac snabdevanja, gde i kratkotrajni zastoji proizvode produžene posledice. Kašnjenje repromaterijala utiče na proizvodnju, dok neisporučena roba ostaje u magacinima. Čak i nakon normalizacije uslova, potrebno je vreme da se poslovanje vrati u uobičajeni ritam.

Takvi poremećaji povećavaju troškove, jer firme pribegavaju dodatnim smenama, prekovremenom radu i skupljoj logistici kako bi nadoknadile izgubljeno vreme.

Pad potrošnje i efekat koji se ne vraća

U periodima snežnih blokada potrošnja građana naglo opada. Ljudi odlažu kupovine i izbegavaju usluge koje nisu neophodne. Najteže su pogođeni ugostiteljstvo, male prodavnice i razne uslužne delatnosti, gde se prihod oslanja na svakodnevni priliv mušterija.

Za te sektore, dan bez potrošnje ostaje nepovratno izgubljen, jer se potrošačke navike ne mogu u potpunosti „preseliti“ u naredne dane.

Foto: S. Ž.

Koliko to realno košta Srbiju

Kada se saberu svi direktni i indirektni efekti, realne procene govore da jedan ozbiljan snežni talas može da proizvede ukupnu ekonomsku štetu od nekoliko desetina miliona evra, a u slučaju dužeg trajanja i šire blokade i znatno više. To nisu iznosi koji ugrožavaju stabilnost države, ali jesu značajan udar na privredni rast i profitabilnost privatnog sektora, smatraju stručnjaci.

Sneg kao test ekonomske otpornosti

Obilne snežne padavine same po sebi ne ruše ekonomiju, ali jasno pokazuju koliko je ona zavisna od funkcionisanja infrastrukture i kretanja ljudi. Najveći gubitnici nisu javne finansije, već privatni biznisi i preduzetnici, koji ovakve poremećaje najteže amortizuju.

Foto: RINA

U tom smislu, sneg nije samo vremenska neprilika, već ogledalo ekonomske otpornosti jednog društva.

(Telegraf Biznis)