Izgubljene milijarde i geopolitički adut: Šta bi američka aneksija Grenlanda zapravo značila za Dansku?

Na prvi pogled, odnos Danske i Grenlanda deluje kao čista ekonomska davanja. Svake godine, Danska uplaćuje fiksnu subvenciju od približno 3,9 milijardi danskih kruna (oko 600 miliona dolara) u budžet ostrva. Međutim, zvanični podaci i geopolitičke analize ukazuju na to da Kopenhagen kroz ovaj odnos ostvaruje profit koji daleko prevazilazi puki novac na papiru.

Povratni krug kapitala

Iako Danska daje ogroman novac Grenlandu, on se u velikoj meri vraća u dansku privredu kroz trgovinsku dominaciju. Prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku Grenlanda (Statistikbanken), Danska je ubedljivo najveći trgovinski partner ostrva, sa udelom od preko 60 odsto u ukupnom uvozu robe.

Teme za vas

Foto: Shutterstock

Grenland uvozi gotovo sve - od mašina i građevinskog materijala do prehrambenih proizvoda. Budući da su logistički lanci, poput onih koje održava kompanija Royal Arctic Line, neraskidivo vezani za dansku luku Arhus, danski proizvođači i distributeri imaju praktičan monopol na ovom tržištu.

Time se, kako navode ekonomski analitičari, značajan deo subvencije zapravo vraća danskim kompanijama kao direktna zarada.

Geopolitički prestiž i "diplomatska težina"

Najveći benefit koji Danska ima od Grenlanda nije merljiv samo kroz trgovinu, već kroz globalni uticaj. Izveštaj Danskog instituta za međunarodne studije (DIIS) naglašava da Grenland Danskoj daje status "arktičke sile", što joj omogućava ravnopravno učešće u Arktičkom savetu uz supersile poput SAD, Rusije i Kine.

Strateški položaj Grenlanda je ključan za NATO i odbrambeni sistem Severne Amerike. Vazduhoplovna baza Pituffik (nekadašnja Thule) je vitalna za američku ranu odbranu, a Danska koristi ovo "arktičko vlasništvo" kao ključni adut u jačanju svojih specijalnih veza sa Vašingtonom. Bez Grenlanda, Danska bi bila tek mala evropska država bez značajnijeg uticaja na globalnoj bezbednosnoj mapi.

Kontrola resursa i naučna dominacija

U eri zelene tranzicije, Grenland postaje rudnik zlata za buduće tehnologije. Geološki zavod Danske i Grenlanda (GEUS) decenijama sprovodi opsežna istraživanja i poseduje najdetaljnije mape svetskih zaliha retkih zemnih metala na ostrvu.

Foto: PopTika/Shutterstock

Ovi resursi su neophodni za proizvodnju električnih automobila i vetroturbina. Iako Grenland upravlja svojim resursima, Danska igra ključnu ulogu u obezbeđivanju da ti resursi ostanu pod uticajem zapadnih saveznika. Pored toga, GEUS i danski univerziteti kroz istraživanja leda i klimatskih promena privlače milione dolara međunarodnih fondova, pozicionirajući Dansku kao svetskog lidera u nauci o okolini.

Ribarstvo i turistički lanci vrednosti

Čak i u jedinoj profitabilnoj grenlandskoj grani - ribarstvu - Danska nalazi svoj interes. Kompanija Royal Greenland, iako u vlasništvu grenlandske vlade, tesno sarađuje sa danskim prerađivačkim kapacitetima.

Danska služi kao glavno čvorište (hub) za izvoz grenlandskih morskih plodova na tržište Evropske unije. Slično je i u sektoru turizma, gde danske putničke agencije i avio-kompanije drže primat u organizaciji skupih arktičkih tura. Godišnji izveštaji kompanije Air Greenland često ukazuju na to da je Kopenhagen glavna kapija za sav turistički i poslovni saobraćaj ka ostrvu, što dodatno hrani danski uslužni sektor.

Američka aneksija

U ekonomskom i finansijskom smislu, gubitak Grenlanda bi za Dansku predstavljao trajno odricanje od statusa "vlasnika" resursa budućnosti u zamenu za neznatnu budžetsku uštedu.

Foto: Shutterstock, Tanjug/AP

Iako bi Kopenhagen prestao da isplaćuje godišnju subvenciju od 600 miliona dolara, taj iznos je zanemarljiv u poređenju sa gubitkom strateškog monopola: Danska bi trenutno ostala bez tržišta na kojem njeni izvoznici pokrivaju preko 60 odsto ukupnog uvoza, dok bi luka Arhus, kao centralno logističko čvorište, pretrpela ogroman pad prometa usled neizbežnog preusmeravanja snabdevanja ka američkim lukama na istočnoj obali.

Još pogubniji bio bi gubitak kontrole nad nalazištima retkih zemnih metala i nafte, čija se potencijalna vrednost meri u stotinama milijardi dolara.

Prepustivši ove resurse Vašingtonu, Danska bi praktično predala svoju najvredniju "ekonomsku akciju" 21. veka, dozvoljavajući američkim korporacijama da eksploatišu rudno bogatstvo koje je decenijama istraživao, mapirao i čuvao danski Geološki zavod (GEUS).

(Telegraf Biznis)