Ovo ostrvo je kineski "kec iz rukava": Za Peking je simbol prkosa Trampovim carinama!

U trenutku kada širom sveta rastu carine, a predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavljuje kraj globalizacije kakvu poznajemo, kinesko rukovodstvo pokušava da svetu pošalje drugačiju poruku – preko tropskog ostrva Hajnan.

Ova kineska provincija na južnoj obali zemlje, oko 50 puta veća od Singapura, prošlog meseca je ukinula carine na većinu uvoza, smanjila poreze na dobit preduzeća i pojedinaca i proglasila se najvećom svetskom lukom slobodne trgovine.

Teme za vas

Kina je Hajnan predstavila kao simbol svoje spremnosti za dvosmernu trgovinu sa svetom, a predsednik Si Đinping nazvao ga je „značajnim ulazom koji predvodi otvaranje Kine u novoj eri“.

Eksperiment koji podseća na rane reforme

Kako navodi Njujork tajms, način na koji Peking promoviše hajnanovski eksperiment bez carina podseća na period nakon smrti Mao Cedunga 1976. godine, kada je Komunistička partija počela da testira politike slobodnog tržišta u ograničenim regionima. One koje su se pokazale uspešnima kasnije su primenjivane širom zemlje.

Međutim, kineska pozicija u globalnoj trgovini danas je znatno drugačija. Kina je postala najveća proizvodna sila na svetu i druga najveća ekonomija, dok je Si Đinping u više navrata pozivao na ekonomsku samostalnost i smanjenje zavisnosti od stranih faktora.

Istovremeno, Kina nije pokazala spremnost da smanji visoke carine i izvozne politike koje su joj prošle godine donele trgovinski suficit od oko 1.000 milijardi dolara, navodi list.

Skepsa analitičara

Analitičari, međutim, upozoravaju da je put ka stvarnom otvaranju kineske ekonomije i dalje dug.

„Nema znakova da je Hajnan predvodnik šireg i sistematičnijeg otvaranja nacionalne ekonomije“, izjavio je Ričard Mekgregor, viši saradnik za Istočnu Aziju u Lovi institutu, australijskom istraživačkom centru.

Prema njegovim rečima, u vreme rekordnih trgovinskih suficita, nova uloga Hajnama kao slobodne trgovinske zone više liči na politički i PR manevar nego na suštinsku promenu kursa.

Slobodan uvoz, ali samo na ostrvu

Većina strane robe sada može slobodno da ulazi na Hajnan, čijih 10 miliona stanovnika čini manje od jedan odsto populacije Kine. Međutim, ta roba ne može da se plasira u ostatak zemlje bez ispunjavanja strogih uslova.

Cilj ovih mera je da se spreči da roba uvezena bez carina uđe na kinesko tržište gde su visoke carine i dalje na snazi. Da Kina ne planira odustajanje od protekcionističke politike, pokazano je i nekoliko dana nakon otvaranja Slobodne trgovinske luke Hajnan, kada je Ministarstvo trgovine u Pekingu uvelo carine do 42,7 odsto na uvoz mlečnih proizvoda iz Evrope.

Roba sa Hajnama može se slati u druge delove Kine bez carine samo ako je prerađena tako da joj se vrednost poveća za najmanje 30 odsto.

Hajkou, međunarodna granica unutar Kine

U novoj luci Hajkou, glavnom gradu provincije, brodovi neprekidno saobraćaju ka susednoj provinciji Gvangdong, ali ono što je nekada bilo domaće transportno čvorište sada funkcioniše kao međunarodna granica.

Kineske carinske službe strogo kontrolišu kamione koji napuštaju Hajnan, proveravajući da li se roba bez carine krijumčari u ostatak zemlje.

Strani investitori traže priliku

Uprkos ograničenjima, čak i delimičan pristup kineskom tržištu privlači strane kompanije. Nesredin Husein, trgovac kafom iz Etiopije, iznajmio je skladište u blizini Hajkoua za zrna kafe uvezena bez carine.

Planira da investira u opremu za prženje, kako bi kafu prerađivao na Hajnamu i zatim je plasirao u ostatak Kine bez dodatnih dažbina.

„Za mene je ovo veoma dobra prilika. Ovde je carinska stopa nula“, rekao je Husein.

Bezbednost iznad ekonomije

Hajnan se često poredi sa Havajima zbog tropskih plaža i turističkih rizorta, ali poput Havaja, ostrvo ima i značajnu vojnu infrastrukturu. U blizini letovališta Sanja nalazi se velika pomorska baza koja ima ključnu ulogu u kineskim ambicijama u Južnom kineskom moru.

Si Đinping je u novembru posetio Hajnan, ali je, pored promocije bescarinske politike, glavni fokus bio na obilasku pomorske baze i prisustvu puštanju u rad novog nosača aviona.

Predsednik Kine je jasno poručio da strateški i bezbednosni interesi imaju prednost nad ekonomskim ambicijama.

Veliki planovi i oprezna očekivanja

Hajnan ima dugu istoriju velikih planova koji nisu uvek dali očekivane rezultate. Ostrvo je 1988. godine proglašeno najvećom specijalnom ekonomskom zonom Kine, ali je vrhunac saradnje sa stranim kompanijama oslabio nakon dolaska Si Đinpinga na vlast 2012. godine.

Foto: Tanjug/AP

Planovi da Hajnan postane slobodnotrgovinski centar prvi put su najavljeni 2018. godine, uz otvaranje velikih „duty-free“ tržnih centara u Hajkouu i Sanji. Iako su privukli domaće turiste, nisu uspeli da u potpunosti oporave ekonomiju ostrva, koja je i dalje pogođena krizom na tržištu nekretnina.

Za pojedine analitičare, međutim, značaj Hajnama leži u njegovoj ulozi poligona za testiranje novih politika, bez rizika da eventualni neuspeh ima šire posledice po kinesku ekonomiju.

(Telegraf Biznis/Klix.ba)