CBAM je USLOV za pristup evropskom tržištu: Evo šta to znači za Srbiju

Primena Evropskog mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM) postala je preduslov za pristup EU tržištu i zato je važno da se što više ukladimo sa EU regulativom, navodi se u analizi objavljenoj u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju Ekonomskog instituta u Beogradu i PKS.

''Neophodno je ne samo razviti visok stepen usklađenosti sa EU regulativom, nego i obezbediti mogućnost provere za obračun emisija duž celog lanca proizvodnog procesa, uključujući i upotrebu otpada i ulazne sirovine. To je važna poruka za kompanije u Srbiji koje izvoze u EU jer je očigledno da je CBAM postao nova realnost i preduslov za pristup EU tržištu. Posmatrano sa optimističnije strane, ove smernice mogu doprineti da se u Srbiji na sistemskom nivou uvedu rešenja u skladu sa cirkularnom ekonomijom i zaštitom životne sredine'', navodi autor Sanja Filipović u analizi "Najnovije decembarske izmene CBAM uredbe - nakon relaksacije sledi proširenje CBAM liste na 180 proizvoda".

Teme za vas

CBAM se od 1. januara primenjuje u punom kapacitetu, što znači da uvoznici u EU za robu iz obuhvaćenih sektora moraju da kupuju CBAM sertifikate u skladu sa emisijama ugljenika ugrađenim u proizvode, po ceni koja je usklađena sa EU sistemom trgovine emisijama (EU ETS).

Kako je navedeno u izveštaju, iako je cilj CBAM da spreči curenje ugljenika, njegova primena povećava troškove proizvodnje za proizvođače u EUkoji u svojoj proizvodnji koriste materijale koji su predmet CBAM oporezivanja (čelik i aluminijum).

''Da bi se sprečilo premeštanje proizvodnje u zemlje koje imaju blažu regulativu za dekarbonizaciju, Evropska komisija planira da proširi obuhvat CBAM-a na 180 proizvoda sa visokim učešćem čelika i aluminijuma (prosečno 79 odsto), kao što su razne mašine i oprema (motori, pumpe, gorionici, frižideri i zamrzivači, industrijski roboti, kranovi, dizalice, liftovi, poljoprivredne i kućne mašine i dr.), vozila, medicinski proizvodi, metalni nameštaj, šine i dr.'', navedeno je.

Proširenje se odnosi pre svega na tzv. nizvodne proizvode, poput industrijskih mašina, opreme, vozila, medicinskih proizvoda, metalnog nameštaja i infrastrukture, koji u proseku sadrže oko 79 odsto čelika i aluminijuma, a dominantno se koriste u teškoj industriji.

Novim izmenama su predviđeni strožiji zahtevi za izveštavanje i veća ovlašćenje Evropske komisije u borbi protiv zloupotreba za izbegavanje CBAM finansijskih obaveza.

Kako je navedeno, Evropska komisija može da zahteva dodatne dokaze kada stvarne vrednosti nisu pouzdane i u tim situacijama može koristiti podrazumevane vrednosti za određenu zemlju.

Pored toga, Evropska komisija i nadležni organ mogu tražiti dokaz od ovlašćenog CBAM deklaranta da je uvezena roba proizvedena u prijavljenom postrojenju i u prijavljenom periodu proizvodnje.

''Ne samo da su predviđene dodatne mere koje sprečavaju mogućnosti zaobilaženja primene CBAM-a, nego se promoviše upotreba otpada (šuta) u cilju smanjenja emisija u energetski intenzivnim proizvodima'', dodaje se u izveštaju.

Novost je da se u izračunavanje CBAM obaveza uključuje čelični i aluminijumski otpad iz proizvodnog procesa čime se obezbeđuje pravično određivanje cene ugljenika za robu proizvedenu u EU i za robu iz uvoza.

Isto tako, previđene su izmene metoda za izračunavanje faktora emisija za uvezenu električnu energiju tako da se sada obuhvati električna energija proizvedena iz svih izvora, uključujući i izvore koji nisu fosilna goriva.

Na ovaj način, uz konsultacije sa zainteresovanim stranama, CBAM ulazi u novu fazu gde nakon faze izveštavanja, prerasta u mehanizam koji oblikuje tržište.

Kako izmene CBAM uredbe podrazumevaju proširenje na proizvode većeg stepena prerade i pojačan nadzor lanaca snabdevanja, jasno je da se kompanije koje žele da izvoze na EU tržište više ne mogu oslanjati na delimičnu obradu, reklasifikaciju proizvoda ili ograničene podatke o emisijama kako bi umanjile izloženost CBAM-u, navedeno je u izveštaju.

(Telegraf.rs/Tanjug)