Ovaj detalj Vučićevog obraćanja o NIS‑u mnogi nisu shvatili - i zašto on menja sve o prodaji kompanije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je danas govorio o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) i odgovarao na pitanja o tome da li je mađarski MOL loš ili dobar kandidat za kupovinu, ali ono što je najvažnije u njegovoj poruci mnogi su prosto prevideli.

Umesto da se raspravlja o prednostima i manama MOL‑a, Vučić je naglasio nešto daleko suštinskije: Srbija nema kontrolu nad time ko će biti novi vlasnik NIS‑a, jer ruska strana prodaje svoj udeo ne jer želi, već zato što je prinuđena da to učini zbog spoljašnjih okolnosti, pre svega sankcija.

Teme za vas

Foto: Tanjug/VLADIMIR ŠPORČIĆ

To znači da kritike da Srbija treba da „razmisli da li je MOL dobar kupac“ promašuju suštinu problema: odluka o tome nije u rukama Beograda, već u rukama ruskih vlasnika i međunarodnih pritisaka koji ih teraju da prodaju.

Detajl koji mnogi nisu shvatili: Prodaja pod prinudom

Vučić je jasno rekao da Rusi ne prodaju svoj udeo iz slobodne volje, nego pod prinudom – i da je Srbija jedino mogla da im omogući fer uslove i mogućnost da prodaju kome oni žele. To znači da Srbija ne bira ko će kupiti NIS, već da struje izvan nje diktiraju tok događaja.

Ovo ima nekoliko ključnih implikacija:

1. Prodaja NIS‑a nije rezultat strateške odluke Srbije, već međunarodnih okolnosti.
Pošto je većinski vlasnik ruska kompanija koja je pod američkim i zapadnim sankcijama, Moskva je primorana da traži kupca za svoj udeo. U takvim uslovima, Beograd ne može da nameće uslove, već samo može da pomaže i olakšava proces.

Foto: Shutterstock

2. Kritike MOL‑u kao „problematičnom kupcu“ promašuju kontekst.
Debata o tome da li MOL ima probleme u Hrvatskoj ili gde god drugde postaje sporedna u odnosu na to što Srbija ne odlučuje o kupcu. Vučić je otvoreno pitao zašto se odmah skreće na pitanja regionalnih problema kada je problem – nedostatak kontrole Srbije nad izborom kupca.

3. Treća strana pregovora – i rokovi – igraju glavnu ulogu.
Prema drugim izveštajima, Rusi sada pregovaraju sa nekoliko potencijalnih kupaca – između ostalog i sa MOL‑om – ali ništa još nije rešeno dok se ne završe pregovori i ne dobiju međunarodne dozvole.

Zašto je ovo važno?

U javnoj debati često se fokusira na:
- da li MOL ima probleme ili nije „pravi partner“,
- šta bi to značilo za Srbiju ako NIS kupi Mađarska kompanija,
- da li je to „izdaja“ ili strateški kompromis.

Međutim, suština je da Srbija nema konačnu reč u izboru kupca. To je realnost koju Vučić pokušava da istakne: mi možemo samo da upravljamo posledicama, a ne izborom.

Foto: Shutterstock

Drugim rečima, ono što je mnogima promaklo jeste da NIS više nije u potpunosti srpska tema – on je predmet međunarodnih pritisaka i političkih ograničenja. Čak i ako neko ima sav novac na svetu da otkupi kompaniju, odluka ostaje u rukama Rusa i onih koji ih teraju da prodaju, a ne u rukama Srbije.

Na kraju, ključ za razumevanje Vučićeve poruke nije u tome ko je bolji kupac, već u tome da se prodaja vrši pod spoljnim pritiscima, a ne iz „slobodne volje tržišta“.

(Telegraf Biznis)