Sergej Dovlatov o apsurdima ekonomije SSSR-a: "Naučila je ljude da žive bez smisla - kroz šalu i tišinu"

Sergej Dovlatov (1941–1990) bio je ruski pisac i novinar, poznat po svom satiričnom, ironičnom i često autobiografskom prikazu života u Sovjetskom Savezu.

Njegove priče i kolumne otkrivale su apsurde sovjetskog društva, birokratije i svakodnevnog života običnih ljudi, uz karakterističan humor i suptilnu kritiku sistema. Iako je veći deo svoje karijere proveo u Sovjetskom Savezu, Dovlatov se kasnije preselio u Sjedinjene Države, gde je nastavio da piše o apsurdima, nestašicama i paradoksima života pod planskom ekonomijom.

Teme za vas

Evo kako je pisao o Sovjetskoj ekonomiji:

U Sovjetskom Savezu, ekonomija je bila poput maske na lica koju niko nije smeo da skine, ali svi su morali da je svakodnevno peru. Planska ekonomija nije bila samo način da se planira proizvodnja – ona je bila način da se isključi bilo kakav smisao iz svakodnevnog života. Često sam se pitao: ko se zapravo trudi da shvati ekonomiju, ako se ona trudi da nas učini nestalnim kao sopstvene želje?

U jednoj od mojih priča o carini i švercu, jednom od omiljenih sovjetskih „biznisa“, naš lik objašnjava kako je pokušao da prokrijumčari čarape napravljene na Zapadu. Kad su se sovjetske fabrike dosetile da proizvode jeftinije čarape nego bilo koju koju je švercer mogao da donese, naš švercer se duboko zamislio i upitao: „Ko bi očekivao da socijalistička ekonomija može udariti tako nizak udarac?“

U toj rečenici nije samo humor, tu je srž sovjetske planske ekonomije: sistem koji može da proizvede sve, ali ne i smisao. Kao da su u ministarstvu rekli: „Vi proizvodite, mi ćemo se pobrinuti da to niko ne traži.“ Svaki trgovac ili običan potrošač znao je da će desiti čuda, samo ne ono što zakon kaže da bi trebalo da se desi.

Foto:Telegraf.rs/AI ilustracija/Grok

I upravo tu leži suština sovjetske ironije: kada sistem postane apsolutan, čovek mora da nauči da preživi kroz šalu, tišinu i male pobede nad besmislom. Zato su ljudi krao sve, od pločica do konaca, ne zato što nisu voleli svoju zemlju, već zato što je ekonomija zemlje prestala da bude njihova.

Ako se današnji zapadni ekonomisti pitaju kako planska ekonomija može da funkcioniše bez tržišta i potrošača, odgovor leži u tome što se u SSSR‑u ekonomija svela na stanje duha: niko nije znao šta tačno proizvodi, ali znao je šta mu nedostaje. U zemlji gde su plakati i cenzura bili najjači proizvodi, ljudi su naučili da se smeju onome što sistem shvatao ozbiljno.

U konačnom računu, Sovjetski Savez naučio nas je dve stvari: prvu, kako preživeti apsurd, i drugu, kako se smejati njegovoj ekonomiji kada absurd postane realnost.

(Telegraf Biznis)