Digitalni suverenitet Srbije: Potpisan Sporazum o razvoju velikog jezičkog modela za srpski jezik

Privredna komora Srbije (PKS) i Kancelarija za IT i eUpravu potpisale su danas u prostoru "Ložionice" Sporazum o saradnji koji označava početak istorijskog projekta: razvoja nacionalnog velikog jezičkog modela (LLM) za srpski jezik.

Sporazum, koji su potpisali predsednik PKS Marko Čadež i direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović, postavlja temelje za digitalni suverenitet Srbije u eri veštačke inteligencije (AI). Glavni ciljevi su unapređenje programa "Srbija digitalizuje", ali i praktična primena AI rešenja u privredi, zdravstvu, energetici i javnoj upravi.

Mihailo Jovanović je istakao da je razvoj sopstvenog jezičkog modela ključan korak koji obezbeđuje da razvoj veštačke inteligencije u zemlji ne zavisi od stranih sistema, već od domaćih podataka i infrastrukture.

- Zašto pravimo veliki jezički model na srpskom jeziku? Zato što on predstavlja digitalni i AI suverenitet jedne države. On omogućava da ne zavisimo od stranih sistema za razvoj veštačke inteligencije, nego da razvoj veštačke inteligencije baziramo na našim domaćim sistemima - istakao je Jovanović.

On je posebno naglasio važnost modela za očuvanje kulturnog identiteta i specifičnosti jezika:

- Srpski jezički model je bitno da napravimo zato što, zahvaljujući tome, možemo da u tom digitalnom svetu, svetu veštačke inteligencije, zadržimo sve dijalekte - i šumadijsko-vojvođanski, istočno-hercegovački, zetsko-raški, kosovsko-resavski, prizrensko-timočki... Da zadržimo sve izgovore koji postoje u srpskom jeziku, misleći na ekavski i ijekavski - istakao je.

Predsednik PKS Marko Čadež uporedio je nacionalni jezički model sa bazičnom infrastrukturom, neophodnom za bilo kakav dalji ekonomski napredak.

- Državni LLM ili srpski LLM treba posmatrati kao neku vrstu digitalnog autoputa. Dakle, država ga negde gradi da bi privreda mogla brže i bolje da se kreće. AI modeli, posebno veliki jezički modeli, postaju pre svega osnovna, bazična infrastruktura bez koje nema rasta - rekao je Čadež.

On je objasnio da će ovaj model doneti direktne benefite malim i srednjim preduzećima, omogućavajući im da automatizuju prodaju i marketing uz minimalne troškove, bez plaćanja skupih stranih licenci.

- To praktično znači da možete svaku kompaniju koja je nedigitalna, od pekare do metalske proizvodnje, da digitalizujete ne samo lakše, nego zaista jednostavnije i mnogo, mnogo brže od bilo koga ko ovo nema i ko nema jezički model pre svega - rekao je.

Drugi stub sporazuma odnosi se na internacionalizaciju srpskih digitalnih rešenja.

Zahvaljujući uspesima eUprave, Srbija se pozicionirala kao digitalni lider, a sada ta rešenja planira da ponudi prijateljskim zemljama širom sveta. Čadež je najavio i prve konkretne korake u Uzbekistanu.

- Sledeće nedelje delegacija PKS ide sa savetnicom premijera Adrianom Mesarović, ministarkom privrede, u Taškent. Sa njima već razgovaramo o preuzimanju eBebe, dakle portala koji svi dobro znate... Zemlja koja je trenutno možda najmlađa u Centralnoj Aziji i ima oko milion beba godišnje, je odmah prepoznala značaj ovog alata - rekao je.

Čadež je zaključio da ovaj izvoz softverskih rešenja menja imidž zemlje:

- Srbija postaje prepoznatljivija kao zemlja koja izvozi zaista nešto novo, koja izvozi inovacije i postaje prepoznatljiva u svetu kao inovativni hab, ne samo ovog dela Evrope nego možda i šire - kaže Čadež.

Potpisnici su pozvali i ostale institucije, od univerzitetskih biblioteka do javnih servisa (RTS i RTV), da se priključe izgradnji korpusa jezika, kako bi nacionalni "AI mozak" bio što bogatiji i precizniji.

Ovim sporazumom, Srbija ulazi u 2026. godinu sa ambicijom da postane digitalno suverena država koja svoju tehnološku budućnost gradi na sopstvenim resursima.

(Telegraf Biznis)