"Moskva na moru" okrenula leđa Rusiji: Zatvoreno skoro 43.000 fiktivnih ruskih kompanija

Kipar, podeljena ostrvska država u kojoj je ruski kapital godinama imao snažan uticaj, značajno se distancirao od Rusije nakon njene agresije na Ukrajinu, izjavio je kiparski ministar spoljnih poslova Konstantinos Kombos.

„Do 2023. godine zatvoreno je skoro 43.000 fiktivnih ruskih kompanija, kao i oko 130.000 bankarskih računa ruskih građana. Između 2015. i 2024. ruski depoziti pali su za 87 odsto i sada čine svega 1,5 odsto ukupnih bankarskih depozita“, rekao je Kombos grupi dopisnika iz Brisela, koji su posetili Kipar povodom preuzimanja rotirajućeg predsedavanja Savetom EU.

Teme za vas

Prema njegovim rečima, ruski turisti, koji su do 2022. godine bili drugi po brojnosti, odmah iza Britanaca, činili su oko 20 odsto svih dolazaka, ali se njihov broj danas smanjio za oko 90 odsto.

Kipar je od devedesetih godina prošlog veka bio atraktivna destinacija za bogate Ruse i oligarhe, a u zemlji sa manje od milion stanovnika i danas živi između 120.000 i 140.000 Rusa, koji imaju škole na ruskom jeziku, medije i kulturne institucije. Posebno su brojni u Limasolu, turističkom gradu na južnoj obali ostrva, poznatom pod neformalnim nazivom „Moskva na Mediteranu“.

Zemlja je 2013. godine prošla kroz tešku finansijsku i ekonomsku krizu, kada je bila na ivici bankrota i zatražila pomoć od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda. Kao uslov za međunarodnu pomoć, Kipar je tada sproveo kontroverznu meru prisilnog oduzimanja velikih bankarskih depozita, što je snažno pogodilo ruske državljane i kompanije. Nakon toga, vlasti su počele da nude državljanstvo bogatim Rusima kako bi zadržale njihov kapital u zemlji.

Novi problemi nastupili su nakon ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kada je Kipar bio prinuđen da se u potpunosti uskladi sa sankcijama EU protiv ruskih oligarha i kompanija, čime su prekinute dugogodišnje finansijske veze. Danas kiparska vlada snažno podržava Ukrajinu i strogo primenjuje sankcije EU protiv Rusije.

„Po sopstvenom iskustvu slični smo Ukrajini – i mi smo žrtva agresije moćnijeg suseda. Ukrajina će biti prioritet našeg predsedavanja“, poručio je Kombos.

Kipar je podeljen od 1974. godine, kada je turska vojska zauzela severnu trećinu ostrva nakon državnog udara kiparskih Grka, koji su želeli pripajanje Grčkoj. Na severu je proglašena Turska Republika Severni Kipar, koju priznaje samo Turska, dok međunarodna zajednica priznaje ceo ostrvski teritorij kao Republiku Kipar. Nikozija je jedini podeljeni glavni grad na svetu.

Uoči pristupanja EU, 1. maja 2004. godine, u aprilu iste godine održan je referendum o planu Ujedinjenih nacija za ujedinjenje ostrva na federalnim osnovama. Plan je odbačen, uz snažan uticaj obećanja iz EU da će Kipar postati članica bez obzira na ishod referenduma. Tadašnji evropski komesar za proširenje Ginter Ferhojgen optužio je vlasti kiparskih Grka da su obmanule Evropsku uniju.

Protiv plana je glasalo 78 odsto kiparskih Grka, dok je 60 odsto kiparskih Turaka bilo za. Danas se grčka strana zalaže za federalno uređenje, dok turska strana traži dve nezavisne države, piše Index.hr.

Podela ostrva i dalje otežava ostvarivanje dva ključna spoljnopolitička cilja Kipra – pristupanje Šengenskom prostoru i NATO-u. Kiparski predsednik Nikos Hristodulidis očekuje ulazak u Šengen u prvoj polovini godine, tokom predsedavanja, ali pojedine zemlje izražavaju zabrinutost jer kiparska vlada nema potpunu kontrolu nad svim granicama.

Kada je reč o NATO-u, glavna prepreka ostaje Turska, budući da je za proširenje potreban konsenzus svih članica. Nakon 2022. godine Kipar je prekinuo kupovinu novog naoružanja iz Rusije i započeo modernizaciju oružanih snaga opremom zapadnih i drugih partnerskih zemalja.

(Telegraf Biznis)