Kako je zapravo nastao MOL: Kompanija koja je prva izgradila energetski lanac, a sada mu dodaje i NIS?

Mađarska energetska grupa MOL Group danas je jedan od najuticajnijih energetskih igrača u centralnoj i jugoistočnoj Evropi i, prema procenama međunarodnih analitičara, najozbiljniji kandidat za preuzimanje većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije (NIS). Iza te ambicije stoji višedecenijska strategija rasta, regionalne integracije i jačanja kontrole nad ključnim energetskim tokovima.

Od državnog trusta do tržišne korporacije

Koreni MOL-a sežu u 1957. godinu, kada je u Mađarskoj osnovan državni naftni i gasni trust sa zadatkom da obezbedi stabilno snabdevanje energentima u okviru tadašnjeg socijalističkog sistema. U tom periodu kompanija je bila strogo centralizovana i fokusirana gotovo isključivo na domaće tržište.

Teme za vas

Prelomni trenutak dolazi početkom devedesetih. Godine 1991. MOL je reorganizovan u akcionarsko društvo, čime je započet proces privatizacije, restrukturiranja i uvođenja tržišnih principa. Taj potez označio je početak modernog MOL-a, kompanije koja više nije imala ambiciju da ostane nacionalni operater, već da postane regionalni energetski centar.

Energetski analitičar iz Budimpešte, Andraš Holo, tadašnju transformaciju opisuje kao „najvažniju industrijsku reformu u mađarskom energetskom sektoru“: „MOL je početkom devedesetih shvatio da bez izlaska na međunarodno tržište nema dugoročnog opstanka. Ta strateška odluka danas je temelj njegove snage.“

Foto:Screenshot/You Tube

Regionalna ekspanzija i građenje energetskog lanca

Tokom narednih godina MOL započinje agresivnu strategiju širenja. Ulazak na tržišta Slovačke, Hrvatske, Rumunije i drugih zemalja centralne Evrope omogućio je kompaniji da postepeno izgradi vertikalno integrisan sistem - od istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, preko prerade u rafinerijama, do distribucije i maloprodaje.

Posebno važan korak bio je ulazak u vlasničku strukturu hrvatske INA-e i jačanje Slovnafta u Slovačkoj. Time je MOL dobio geografski kontinuitet rafinerijskih kapaciteta i pristup Jadranu, što mu je otvorilo vrata međunarodnim logističkim pravcima.

Prema rečima energetskog konsultanta Marka Lamberta iz Beča, MOL je u tom periodu napravio ključni strateški potez: „Za razliku od mnogih regionalnih kompanija koje su ostale lokalni distributeri goriva, MOL je izgradio pun energetski lanac. To mu danas daje ozbiljnu pregovaračku moć.“

Foto:Screenshot/You Tube

Finansijska snaga i politički uticaj

Danas MOL posluje u više od 30 zemalja, zapošljava oko 25.000 ljudi i upravlja hiljadama benzinskih stanica, rafinerijama i petrohemijskim postrojenjima. Kompanija je snažno pozicionirana ne samo na tržištu, već i u političkom i strateškom smislu, posebno u kontekstu energetske bezbednosti regiona.

Iz same kompanije više puta je naglašeno da MOL želi da ostane „stub regionalne energetske stabilnosti“. Predsednik uprave MOL-a Žolt Hernadi ranije je poručio da je cilj kompanije da „izgradi energetski sistem sposoban da odgovori na krize, poremećaje u snabdevanju i političke pritiske“.

„Naša strategija je dugoročna: sigurnost snabdevanja, stabilna infrastruktura i regionalna integracija,“ izjavio je Hernadi u jednom od obraćanja investitorima.

Zašto je NIS ključna meta MOL-a

Potencijalna kupovina većinskog paketa NIS-a od ruskog Gazpromnjefta nije samo poslovna transakcija. Za MOL to predstavlja strateški ulaz na energetsko čvorište Balkana.

Rafinerija u Pančevu smatra se jednom od tehnološki najmodernijih u regionu, a Srbija je tranzitna zemlja za više energetskih pravaca. Time NIS postaje idealna tačka za širenje MOL-ove regionalne mreže.

Foto: Shutterstock

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto otvoreno je istakao političku težinu ovog procesa: „Ovo nije samo pitanje vlasništva, već stabilnosti snabdevanja i energetske bezbednosti čitavog regiona. MOL ima kapacitete da NIS uključi u evropski sistem bezbednog snabdevanja.“

Peter Sijarto / Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Geopolitička dimenzija kupovine

Prema mišljenju međunarodnih energetskih analitičara, MOL-ov interes za NIS ima i snažnu geopolitičku dimenziju. Preuzimanjem udela od Gazpromnjefta, kompanija bi pomogla Srbiji da se izvuče iz režima sankcija koje opterećuju poslovanje NIS-a, dok bi MOL dodatno učvrstio svoj položaj kao „most“ između zapadne Evrope i Balkana.

Analitičar za energetsku politiku sa londonskog instituta Energy Watch, Tomas Rid, ocenjuje: „Za MOL je ovo prilika da se pozicionira kao dominantni regionalni igrač. Za Srbiju je to šansa da smanji zavisnost od ruskog kapitala u energetici i dobije pristup evropskim investicionim tokovima.“

Međutim, Rid upozorava da proces nosi i rizike. Regulativni zahtevi, politički pritisci i potreba za velikim investicijama u modernizaciju sistema NIS-a mogli bi da produže i zakomplikuju pregovore.

Foto:Screenshot/You Tube

MOL kao arhitekta nove energetske mape Balkana

Od državnog naftnog trusta osnovanog pedesetih godina prošlog veka do multinacionalne korporacije sa ozbiljnim političkim i finansijskim uticajem, MOL je prošao put koji malo koja regionalna kompanija može da ponovi. Danas, kroz potencijalno preuzimanje NIS-a, MOL ima priliku da postane ključni arhitekta nove energetske strukture Balkana.

Ako do dogovora sa Gazpromnjeftom zaista dođe, to neće biti samo još jedna akvizicija na tržištu, već potez koji bi mogao dugoročno da promeni odnose snaga u regionalnoj energetici i da MOL definitivno učvrsti sebe kao vodeću energetsku silu jugoistočne Evrope.

(Telegraf Biznis)