Nećete verovati - zlato opet poskupelo: Koga zanima zašto, ovo je detaljno objašnjenje

Azijske berze su u sredu uglavnom nastavile pad, dok je cena zlata dostigla rekordni nivo, podstaknuta zabrinutošću investitora zbog pretnji carinama američkog predsednika Donalda Trampa.

Nesigurnost na globalnim tržištima navela je ulagače da potraže utočište u tzv. sigurnim aktivama, pa je cena zlata prvi put premašila 4.800 dolara po unci, uz rast od 1,7 odsto.

Teme za vas

Tržišta sa pažnjom očekuju Trampovo obraćanje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde će, prema najavama, govoriti o postignućima svoje administracije, prenosi AP njuz. Slabljenje američkog dolara označeno je kao ključni tehnički faktor rasta cene zlata, budući da niža vrednost dolara čini zlato jeftinijim za kupce koji koriste druge valute, čime raste tražnja.

Međutim, analitičari ističu da je u ovom slučaju reč o dubljem, strukturnom pomaku na tržištu. Investitori, kako navode, ne kupuju zlato samo zbog slabijeg dolara, već ga vide kao temeljnu zaštitu od rastuće ekonomske neizvesnosti, globalnog duga i slabljenja poverenja u finansijske institucije i valute.

Foto:Shutterstock.com

Nikolas Frapel, globalni direktor institucionalnih tržišta u kompaniji ABC Refinery, ocenio je da probijanje nivoa od 4.800 dolara učvršćuje uverenje investitora da neće prodavati zlato pre nego što cena dostigne 5.000 dolara. I pored rekordnih nivoa, brojne finansijske institucije smatraju da postoji dodatni prostor za rast. Analitičari Goldman Saksa su još krajem 2025. godine podigli prognozu na 4.900 dolara po unci do kraja 2026., dok pojedini procenjuju da bi cena mogla da se približi i nivou od 5.000 dolara, ukoliko se geopolitičke tenzije nastave, a dolar ostane pod pritiskom.

U međuvremenu, Trampove najave carina izazvale su oštre reakcije evropskih lidera. On je saopštio da će od februara uvesti carine od 10 odsto na robu iz Danske, Norveške, Švedske, Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije i Finske, što bi se nadovezalo na postojeću carinu od 15 odsto predviđenu trgovinskim sporazumom sa Evropskom unijom, koji još nije ratifikovan.

Analitičari navode da evropski lideri razmatraju kontramere, uključujući usporavanje ratifikacije sporazuma ili uvođenje uzvratnih carina, što dodatno zaoštrava odnose Vašingtona i zapadnih saveznika. Tramp je svoj stav o Grenlandu povezao sa činjenicom da prošle godine nije dobio Nobelovu nagradu za mir, poručivši norveškom premijeru da se više ne oseća „obaveznim da razmišlja isključivo o miru“.

Foto:Shutterstock.com

Ova eskalacija već je u utorak snažno pogodila američka tržišta. Indeks S&P 500 pao je za 2,1 odsto na 6.796,86 poena, što je njegov najveći dnevni pad od oktobra. Daudžons industrijski indeks oslabio je za 1,8 odsto na 48.488,59 poena, dok je Nasdak zabeležio pad od 2,4 odsto, završivši trgovanje na 22.954,32 poena.

(Telegraf Biznis)