EKONOMIJA APOKALIPSE: Šta za nas znači to što je "Sat sudnjeg dana" upravo stigao na 85 sekundi do ponoći?

Pre samo 48 sati, 27. januara, svet je na trenutak zadržao dah. Kazaljke "Sata sudnjeg dana" pomerene su na zastrašujućih 85 sekundi do ponoći. "Bilten nuklearnih naučnika" osnovali su još 1945. godine Albert Ajnštajn, Dž. Robert Openhajmer i naučnici sa Univerziteta u Čikagu – isti oni ljudi koji su u okviru projekta "Menhetn" razvili prva nuklearna oružja. Dve godine kasnije, 1947., kreirali su "Sat sudnjeg dana" (Doomsday Clock), koristeći sliku ponoći kao simbol apokalipse i odbrojavanje kao metaforu nuklearne anihilacije, kako bi čovečanstvu vizuelno predočili pretnje koje samo sebi stvara.

Foto:Tanjug/AP

Teme za vas

Danas, skoro osam decenija kasnije, o vremenu na satu ne odlučuju političari, već Biltenov Odbor za nauku i bezbednost, uz konsultacije sa Odborom sponzora koji uključuje čak osam dobitnika Nobelove nagrade.

"Sat sudnjeg dana" (Doomsday Clock) nije ekonomski indikator u klasičnom smislu (kao što su BDP ili stopa inflacije), ali on služi kao vrhunski barometar globalnog rizika. Njegovo pomeranje ka ponoći direktno odražava nivo nestabilnosti u svetu, što ima duboke i višeslojne posledice na svetsku ekonomiju.

Poverenje investitora i "premija na rizik"

Ekonomija se zasniva na predvidivosti. Kako naučnici pomeraju kazaljke sata bliže ponoći, to je jasan signal globalnim investitorima da su egzistencijalni rizici (nuklearni sukob, klimatske promene, biološke pretnje) značajno porasli.

Beg u sigurne luke

U trenucima velike neizvesnosti, kapital se povlači sa tržišta u razvoju i seli u tzv. "safe havens" ili sigurne luke kao što su zlato, švajcarski franak ili američke državne obveznice.

Zlato je "sigurna luka" tokom krize / Foto: Shutterstock

Zlato je poslednjih meseci dostiglo istorijske nivoe vrednosti a svetske centralne banke su počele da popunjavaju svoje zalihe. Osim toga, zemlje sa najviše rezervi zlata sve češće spominju repatrijaciju svojeg "blaga" spominjući termine poput "ekonomskog suvereniteta" i bezbednosti.

Skuplje zaduživanje

Države koje se nalaze u zonama geopolitičkih trvenja plaćaju veće kamate na svoje dugove jer se smatra da je rizik od katastrofe veći.

Preusmeravanje budžeta

Sat sudnjeg dana često reaguje na trku u naoružanju. Kada se tenzije povećaju, države menjaju svoje ekonomske prioritete:

• Vojna potrošnja: Umesto u infrastrukturu, obrazovanje ili zdravstvo, milijarde dolara se preusmeravaju u vojni sektor. To kratkoročno može stimulisati namensku industriju, ali dugoročno guši inovacije u civilnom sektoru i povećava javni dug.
• Oportunitetni trošak: Svaki dolar potrošen na održavanje nuklearnog arsenala (što Sat prati) je dolar koji nije uložen u zelenu tranziciju ili cirkularnu ekonomiju.

Uticaj na tržište osiguranja

Osiguravajuće kuće i reosiguravači pažljivo prate naučne procene koje stoje iza Sata sudnjeg dana, naročito one koje se tiču klimatskih promena.

Kako se rizik od ekoloških katastrofa povećava, premije osiguranja za nekretnine, poljoprivredu i transport vrtoglavo rastu. U nekim delovima sveta, određeni biznisi postaju "nemogući za osiguranje" (uninsurable), što dovodi do ekonomskog kolapsa čitavih regija.

Foto: Shutterstock

Poremećaji u lancima snabdevanja

Pošto "Sat sudnjeg dana" reflektuje i geopolitičku stabilnost, svako njegovo pomeranje ka ponoći ukazuje na mogućnost sankcija, trgovinskih ratova ili zatvaranja ključnih plovnih puteva.

Ekonomski nacionalizam (de-globalizacija) često prati periode u kojima Sat pokazuje veliku opasnost. Zemlje počinju da gomilaju zalihe hrane, energenata i sirovina, što dovodi do veštačke nestašice na svetskom tržištu i rasta inflacije.

Stimulans za "Zelenu ekonomiju" 

Paradoksalno, Sat sudnjeg dana može delovati i kao katalizator za određene ekonomske promene. Upozorenja o klimatskom satu primoravaju vlade da subvencionišu obnovljive izvore energije i tehnologije za smanjenje emisije CO2.

Investitori sve više koriste ESG kriterijume (Environmental, Social, and Governance) kako bi procenili gde je sigurno uložiti novac na duge staze, pokušavajući da se distanciraju od industrija koje "guraju" kazaljku ka ponoći.

Foto: Shutterstock

"Sat sudnjeg dana" je psihološki i politički indikator koji oblikuje očekivanja. On ne uzrokuje krizu direktno, ali služi kao potvrda da je svet u "zoni visokog rizika".

Za svetsku ekonomiju, to znači veću volatilnost, skuplje resurse i stalnu potrebu za "kriznim menadžmentom" umesto za mirnodopskim razvojem.

Približavanje skazaljki "sata sudnjeg dana" ponoći nije samo upozorenje za ekonomije, investitore i svetske vlade, već i za sve ljude na planeti.

(Telegraf Biznis)