Hrvatska uskladila zakon o nadzoru granica sa novim Schengen pravilima EU-a: Ovo su detalji

Sabor Hrvatske je u četvrtak usvojio izmene i dopune Zakona o nadzoru državne granice, čime se nacionalno zakonodavstvo usklađuje sa novom EU uredbom o Schengenskim pravilima (EU 2024/1717).

Ove izmene omogućavaju Hrvatskoj veći manevarski prostor u upravljanju granicama unutar Schengenskog prostora, posebno u situacijama pojačanih migracijskih i sigurnosnih pritisaka.

Teme za vas

Ključne novine:

• Privremeni nadzor na unutrašnjim granicama može se uvesti ne samo na celoj granici, već i na pojedinim delovima.
• Nadzor može biti uveden zbog sigurnosnih razloga, terorizma, ozbiljnih pretnji javnom poretku, ali i zbog zdravstvenih prijetnji, uzimajući u obzir iskustva pandemije COVID-19 i mogućih budućih epidemija.
• Ministarstvo unutrašnjih poslova formalno je zaduženo za iniciranje nadzora i komunikaciju sa Evropskom komisijom.
• Privremeno zatvaranje ili skraćivanje radnog vremena pojedinih graničnih prelaza je moguće, uz preusmeravanje prometa, ali mere moraju biti razmerne i vremenski ograničene.

Hrvatska će o svakoj odluci o privremenom nadzoru obavezno obavestiti Evropsku komisiju, Vijeće EU i Evropski parlament, čime se povećava transparentnost i smanjuje rizik od proizvoljnog ograničavanja slobode kretanja.

Kontekst i značaj:

Ove izmene dolaze u trenutku kada zemlje poput Nemačke, Austrije, Italije, Francuske i Slovenije već primenjuju privremene kontrole na unutrašnjim granicama zbog migracija i bezbednosnih procena. Hrvatska do sada nije primenjivala ovakve mere, ali novi zakon omogućava brz i jasan pravni okvir za reagovanje u kriznim situacijama.

Evropska reforma Schengena nastoji balansirati između slobode kretanja i potrebe za većom kontrolom granica. Nova pravila uvode strožije procedure, jasnije rokove i nadzor nad nacionalnim odlukama, s ciljem zaštite sigurnosti, ali i očuvanja principa slobode kretanja.

Šta to znači za građane:

Za svakodnevna putovanja unutar Schengena, putnici neće primetiti promene – granice ostaju otvorene. U vanrednim situacijama moguće su privremene kontrole, kraći zastoji ili preusmeravanje prometa, ali bez trajnog vraćanja “čvrstih” granica.

Zakon povećava pravnu sigurnost jer jasno definiše ko odlučuje i u kojim okolnostima se nadzor može uvesti. Hrvatska ovim zakonom šalje poruku da želi ostati pouzdana članica Schengena, dok istovremeno obezbeđuje fleksibilne alate za zaštitu granica u kriznim situacijama.

(Telegraf Biznis/Fenix)