Doživeli ste povredu ili štetu? Advokat za Telegraf objašnjava kako do pravične naknade i šta da ne preskočite

Zima i klizavi pločnici, saobraćajne nezgode ili povrede na radnom mestu su situacije koje u trenu mogu promeniti život pojedinca. Iako je primarni fokus uvek na oporavku, pravna bitka za naknadu štete često je neizbežan korak ka pravdi. Advokat Sonja Pekić za Telegraf Biznis detaljno objašnjava šta oštećeni mogu da zahtevaju i kako izgleda put do obeštećenja.

Vraćanje u stanje pre štete

Osnovni cilj svakog sudskog postupka ove vrste je uspostavljanje pređašnjeg stanja, onoliko koliko je to u moći zakona.

Teme za vas

- Naknada štete predstavlja pravo oštećenog da od odgovornog lica zahteva nadoknadu nastale štete, u cilju vraćanja u položaj u kojem bi se nalazio da šteta nije nastupila - navodi advokat Sonja Pekić.

Foto: Shutterstock

Objašnjava da se šteta se u pravnom smislu deli na dve osnovne kategorije: materijalnu i nematerijalnu. Dok je materijalnu lakše kvantifikovati kroz popravke automobila ili izgubljenu zaradu, nematerijalna šteta zadire u sferu subjektivnog bola i patnje.

- Nematerijalna šteta nastaje kada neko pretrpi fizički ili psihički bol, strah, duševnu patnju zbog povrede časti, ugleda, slobode ili prava ličnosti. Ova vrsta štete se ne može izmeriti novčano na isti način kao materijalna šteta, tako da u ovim slučajevima sudovi određuju pravičan novčani iznos - objašnjava Pekić.

Povreda na radu

Mnogi zaposleni nisu svesni da se povreda na radu ne definiše isključivo incidentom na radnom mestu. Pravo na naknadu obuhvata širi spektar situacija.

- Povreda na radu podrazumeva svaku povredu koju zaposleni pretrpi dok obavlja svoj posao, na putu do posla ili pri povratku sa posla, prilikom izvršavanja zadataka u interesu poslodavca - ističe Pekić i dodaje da pravo na naknadu postoji "kada je povreda u uzročnoj vezi sa radom i kada se dokaže da je nastala prilikom obavljanja radnih zadataka".

Foto: Shutterstock/1st footage

Procedura u ovim slučajevima mora biti stroga: obavezna je prijava poslodavcu i inspekciji rada, uz sačinjavanje zapisnika.

Oštećeni radnik ima pravo na:

• naknadu troškova lečenja,
• nadoknadu eventualno izgubljene zarade za vreme privremene nesposobnosti za rad,
• nematerijalnu štetu zbog fizičkih bolova, straha duševnih patnji i umanjenja životne aktivnosti

Pad na ledu

Ove zime aktuelno je pitanje padova na javnim površinama. Sonja Pekić upozorava da oštećeni moraju biti brzi u prikupljanju dokaza kako bi ostvarili svoja prava.

- Ako se pad desio na javnoj površini, odgovorna je jedinica lokalne samouprave koja je bila dužna da obezbedi čišćenje i posipanje površine. Važno je ispoštovati proceduru, odnosno najpre zatražiti lekarsku pomoć, da se u izveštaju navede da je povreda posledica pada na ledu, fotografisati mesto pada i obezbediti svedoke - savetuje Pekić i dodaje da lice koje je oštećeno ima pravo na naknadu kako materijalne tako i nematerijalne štete.

Foto: Shutterstock

Izmakla dobit

Pored fizičkih povreda, pravo na naknadu štete štiti i poslovanje. Advokat Pekić navodi primer „izmakle koristi“ koji se često sreće u privredi.

- To je slučaj kada je onemogućeno da se imovina poveća. Na primer, ako firma naruči mašinu za proizvodnju, a izrada kasni tri meseca, firma ima izmaklu dobit u vidu prodaje proizvoda koji bi bili proizvedeni na toj mašini u tom periodu - zaključuje advokat Sonja Pekić.

Bilo da je u pitanju ujed psa, saobraćajni udes ili poslovni gubitak, ključ uspeha leži u blagovremenom dokumentovanju svakog detalja i razumevanju zakonskih okvira koji garantuju zaštitu oštećene strane.

(Telegraf Biznis)