Koliko nas je koštalo 78 dana NATO pakla? Ekonomija vraćena vek unazad, šteta merena milijardama

Danas, 24. marta 2026. godine, navršava se tačno 27 godina od trenutka kada su se oglasile prve sirene, najavljujući početak NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju. Dok se ovaj dan uvek primarno obeležava kroz sećanje na nemerljive ljudske gubitke, ekonomska računica 78 dana bombardovanja ostaje duboko urezana u temelje današnje privrede.

Izvesti precizan "završni račun" štete i nakon skoro tri decenije predstavlja izazov, jer direktno uništeni objekti čine samo vrh ledenog brega. Pravi gubici kriju se u indirektnim faktorima, narušenom političkom imidžu i trajnom gubitku razvojnog potencijala zemlje.

Teme za vas

Izgubljeni potencijal 

Prema analizama domaćih stručnjaka, poput Ivana Nikolića sa Ekonomskog instituta, država nikada nije formalno uradila jedinstven obračun svih gubitaka. Ipak, različite studije rađene od 2000. godine daju jasniju sliku:

Direktni troškovi: Procenjivani su na 4 do 5 milijardi dolara. Indirektni i indukovani gubici: Prema procenama G17 iz 2000. godine, ovi troškovi su dostizali 40 milijardi dolara, dok je Ekonomski institut u to vreme iznosio analize o šteti od 50 milijardi dolara.

Maksimalne procene: Analitičari poput Nikolića i Stanića iznosili su cifre od 100 pa čak i do 300 milijardi dolara, uzimajući u obzir trajno izgubljeni potencijal.

Nikolić naglašava da je medijska slika kreirana radi opravdanja bombardovanja unazadila ekonomiju, etiketirajući zemlju kao ambijent u kojem "niko normalan nije pomišljao na poslovanje".

Povratak vek unazad

Podaci o industrijskoj proizvodnji najbolje oslikavaju razmere katastrofe. U maju 1999. godine zabeležen je istorijski minimum:

Prosečna proizvodnja u 1999. godini bila je niža za 25,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

- U tom trenutku je nivo fizičkog obima industrijske proizvodnje bio niži za pet odsto i u odnosu na minimum koji je zabeležen u januaru 1994. u jeku hiperinflacije. U odnosu na januar 1989. kada je formalno krenula tranzicija, nivo iz maja 1999. je bio niži za 81,6 odsto, dakle tek negde 18 odsto proizvodnje s početka tranzicije je tada zabeleženo. To je zaista bilo katastrofično, to je bilo dno, i od tog trenutka Srbija se vratila vek unazad - naveo je Nikolić ranije za Tanjug.

Infrastrukturni slom i gubitak resursa

Analitičar Bojan Stanić podseća da je privreda već bila "umrtvljena" sankcijama iz perioda 1992–1995. Iako je postojao blagi oporavak krajem devedesetih, bombardovanje je donelo nagli pad BDP-a od minus 18 odsto.

Fokus agresije na infrastrukturu ostavio je trajne ožiljke.

Građevinska direkcija Srbije (2006) popisala je 54 uništena objekta putne infrastrukture (uključujući 44 mosta) i 18 objekata železničke infrastrukture.

Bombardovano je 148 objekata visokogradnje (stambeni i javni objekti).

Stanić navodi da je direktna posledica to što je Srbija ostala odsečena od svojih prirodnih, poljoprivrednih i industrijskih resursa na teritoriji Kosova i Metohije, što je, uz kasniju promenu odnosa sa Crnom Gorom, imalo duboke posledice.

Iako su decenije morale da prođu da bi Srbija postigla stabilnost i privukla veće strane investicije, stručnjaci se slažu da je 1999. godina "zacementirala" lošu deceniju za domaću privredu.

Izgubljeni humani kapital i decenije truda da se zemlja vrati u svetske ekonomske tokove ostaju podsećanje na cenu koju je ekonomija platila tokom 78 dana proleća 1999. godine.

(Telegraf Biznis)