Evo šta se desilo sa Lukoilom u Hrvatskoj, nakon promene vlasništva nad pumpama u Srbiji

Međunarodne operacije ruskog energetskog giganta Lukoila prodate su američkoj Carlyle Group, ogromnom investicionom fondu duge, često i kontroverzne istorije. Međunarodne operacije ruskog naftaša vođene su kroz kompaniju Lukoil International GmbH sa sedištem u Beču, a ista kompanija ima i podružnicu u Hrvatskoj – Lukoil Croatia – koja upravlja lancem od 45 benzinskih stanica, kao i pripadajućom veleprodajom.

Po logici stvari, Carlyle bi u ovoj transakciji trebalo da preuzme i Lukoilovo poslovanje u Hrvatskoj, piše Poslovni. Kao i u slučaju kada je mađarski MOL otkupio ruski udeo u srpskom NIS-u, i ovde je najpre zaključen preliminarni sporazum.

Teme za vas

Čeka se OFAC

"Lukoil objavljuje zaključenje sporazuma sa američkom investicionom kompanijom Carlyle o prodaji Lukoil International GmbH, stoprocentne podružnice PJSC LUKOIL, koja poseduje inostranu imovinu grupe Lukoil", navodi se u saopštenju za javnost.

Dodaje se da sporazum i dalje podleže odobrenju Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC).

Istovremeno, pregovori sa drugim potencijalnim kupcima se uprkos tome ne prekidaju.

U oktobru 2025. godine Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije protiv Lukoila i njegovih podružnica u kojima ruska kompanija ima više od 50 odsto vlasničkog udela. Nakon toga, kompanija je objavila da želi da proda svoju inostranu imovinu i ubrzo se dogovorila o glavnim uslovima sporazuma sa međunarodnim trgovcem robom Gunvorom. Međutim, Gunvor je kasnije povukao ponudu jer nije dobio potrebnu dozvolu američkog Ministarstva finansija. U novembru su medijski izveštaji ukazivali na interesovanje drugih igrača za Lukoilovu inostranu imovinu.

Među njima su, pored Carlylea, bili i Chevron, ExxonMobil i Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija (ADNOC), za koju se očekuje da učestvuje i u otkupu ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije. Lukoil poseduje dve rafinerije nafte u Evropi, u Rumuniji i Bugarskoj, kao i lanac benzinskih stanica Teboil. Takođe, upravlja projektom Zapadna Kurma 2 u Iraku, u kojem ima 75 odsto udela — reč je o jednom od najvećih naftnih polja na svetu. Lukoil poseduje i imovinu u Africi, kao i manjinske udele u više međunarodnih projekata.

Međutim, sporazum ne obuhvata imovinu u Kazahstanu, koja će ostati u vlasništvu ruske naftne kompanije, gde je Lukoilova podružnica akcionar u Kaspijskom naftovodnom konzorcijumu. Tamo, zajedno sa naftno-gasnim operaterom KazMunayGas, razvija perspektivne projekte Kalamkas Khazar (oba su naftna polja u Kaspijskom moru). Ipak, kazahstanska vlada zatražila je od OFAC-a dozvolu za kupovinu Lukoilovog udela u tim zajedničkim projektima, pozivajući se na pravo preče kupovine.

Takođe, meksička grupa Carso nedavno je objavila da je postigla dogovor o otkupu Lukoilovih udela u dva projekta u Meksičkom zalivu. Iračka vlada je, s druge strane, saopštila da preuzima upravljanje pomenutim naftnim poljem Zapadna Kurma 2 od Lukoila. Prema tvrdnjama izvora Rojtersa, to bi polje potom trebalo da preuzme američki Chevron.

Nedavna istorija Lukoila prilično je kontroverzna, kao uostalom i kod većine ruskih kompanija. Vagit Alekperov, ruski oligarh azerbejdžanskog porekla, osnivač i vlasnik kompanije, ubrzo nakon početka invazije na Ukrajinu napustio je kompaniju. Postoje tvrdnje da se od tada nalazi pod kontrolom samog Vladimira Putina. Moldavske vlasti su prošle godine utvrdile da su se preko moldavske podružnice Lukoila finansirale političke aktivnosti kontroverznog moldavsko-izraelskog biznismena Ilana Šora, dok su ukrajinske vlasti istraživale navode da su se još 2015. godine preko kompanije finansirali proruski separatisti u Donbasu.

Vagit Alekperov / Foto: Vladimir Astapkovich / Sputnik / Profimedia

Takođe, kompanija je dovođena u vezu i sa velikim međunarodnim političkim skandalom vezanim za analitičku kuću Cambridge Analytica, u kojem se tvrdilo da se kompanijskim novcem pokušalo uticati na predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama, na kojima je Donald Tramp izabran u svom prvom mandatu. Zbog toga je američka administracija imala sve razloge da insistira na oduzimanju Lukoilovog međunarodnog poslovanja. S druge strane, ni Carlyle Group nije bez kontroverzi.

U svom poznatom dokumentarnom filmu "Fahrenheit 9/11", o rušenju njujorških kula Bliznakinja, Majkl Mur ih oštro kritikuje zbog bliskih poslovnih i finansijskih veza sa saudijskom porodicom bin Laden i administracijom porodice Buš. Film je istakao te veze, izazvavši javnu polemiku i preispitivanje uticaja te kompanije kroz investicije. Ipak, ništa od toga zapravo nije neuobičajeno za velike međunarodne poslovne entitete.

Imovina vredna 22 milijarde dolara

Vrednost međunarodne Lukoilove imovine koju je Carlyle Group sada preuzeo procenjuje se na oko 22 milijarde dolara, što za ovog investitora ne predstavlja problem, budući da je još 2023. godine procenjeno da raspolaže imovinom vrednom oko 426 milijardi dolara, iako tačna vrednost transakcije nije objavljena. Rojters navodi da konačna cena još nije dogovorena i da će za to biti potrebno dodatno vreme.

Ono što u svim opisanim transakcijama ostaje nejasno jeste način na koji će se izvršiti transfer dogovorenih sredstava, s obzirom na to da su zbog sankcija blokirani svi ruski međunarodni računi. Carlyle Group je obećala "operativni kontinuitet, očuvanje radnih mesta, stabilizaciju imovine i podršku bezbednom i pouzdanom poslovanju". Važno je istaći da se kompanija obavezala da reinvestira gotovinu na računima inostranih Lukoilovih podružnica kako bi očuvala dugoročno poslovanje.

(Telegraf Biznis/Poslovni.hr)