U ovim evropskim gradovima je STRUJA najskuplja: Pogledajte gde se na listi nalazi Srbija - iznenađenje!

Cene energenata za domaćinstva širom Evrope, koje su naglo porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, u međuvremenu su se stabilizovale, ali su i dalje primetno iznad pretkriznih nivoa. Troškovi energije posebno pogađaju domaćinstva sa nižim primanjima, a prema podacima Eurostata, prosečno domaćinstvo u Evropskoj uniji na struju, gas i druga goriva troši oko 4,6 odsto ukupnog budžeta.

Najnoviji podaci Indeksa cena energije za domaćinstva (HEPI) pokazuju ogromne razlike među evropskim prestonicama kada je reč o cenama električne energije i prirodnog gasa.

Teme za vas

Početkom januara 2026. godine cena električne energije za domaćinstva kretala se od svega 8,8 eurocenti po kilovat-satu u Kijevu do čak 38,5 centi u Bernu, dok je prosečna cena u EU iznosila 25,8 centi po kWh.

Među najskupljim gradovima, pored Berna, izdvajaju se Berlin, Brisel, Dablin, London i Prag, dok su uz Kijev najniže cene zabeležene u Budimpešti, Podgorici i Beogradu, piše Index.hr.

Uopšteno posmatrano, struja je jeftinija u prestonicama srednje i istočne Evrope, dok su gradovi najvećih zapadnoevropskih ekonomija uglavnom iznad proseka Unije. Na razlike utiču brojni faktori, poput energetskog miksa, strategija nabavke dobavljača, subvencija, poreza i troškova distribucije.

Međutim, kada se cene usklade sa standardom kupovne moći, slika se značajno menja. Ovaj indikator uklanja razlike u opštem nivou cena i pokazuje stvarno opterećenje za građane. Tako se raspon cena struje kreće od 10,9 u Oslu do čak 49 u Bukureštu, pa nominalno najskuplji Bern pada tek na 22. mesto, dok Bukurešt izbija na prvo mesto po realnom trošku za domaćinstva.

To ukazuje da, iako su nominalne cene niže u mnogim istočnoevropskim gradovima, slabija kupovna moć čini električnu energiju većim finansijskim teretom, dok zapadni i severni gradovi postaju relativno pristupačniji kada se uzmu u obzir primanja.

Razlike su još izraženije kod prirodnog gasa. U januaru 2026. cene su se kretale od 1,6 centi po kWh u Kijevu do čak 35 centi u Stokholmu, što je više od 13 puta skuplje nego u Budimpešti, gde gas košta 2,6 centi.

Odmah iza Stokholma nalaze se Amsterdam, Bern i Rim, a stručnjaci visoke cene u švedskoj prestonici objašnjavaju specifičnostima tamošnjeg tržišta i malim brojem domaćinstava priključenih na gasnu mrežu.

Kada se i gas prilagodi kupovnoj moći, Stokholm ostaje najskuplji, što potvrđuje da nominalne cene često ne odražavaju pravo finansijsko opterećenje. Gradovi sa nižim cenama neretko se penju na listi najskupljih kada se uzmu u obzir plate građana, dok se bogatije zapadne prestonice pokazuju pristupačnijim nego što se na prvi pogled čini.

(Telegraf Biznis)