"Hladan tuš" za srpske turiste: JUTA upozorava na opasnost od neproverenih organizatora i jeftinih ponuda

Egzotična avantura po Vijetnamu, Kambodži i Tajlandu u trajanju od 17 dana za svega 990 evra zvuči kao prilika života, ali iza šarenih reklama koje sve češće iskaču na društvenim mrežama poput Instagrama često se krije skupa zabluda. Naime, tek nakon "klika" i čitanja sitnih slova ili komentara, mnogi shvate da istaknuta cena pokriva isključivo avionsku kartu, dok stvarni troškovi kompletnog aranžmana mogu biti i tri puta veći. U strahu da ne propuste "akciju", građani neretko uplaćuju avanse na privatne račune ili putem "Vestern juniona", ne proveravajući kome zapravo šalju novac.

Prirodne lepote Tajlanda / Foto: Shutterstock

Teme za vas

Reč je o organizatorima koji nemaju ni registrovanu agenciju, ni licencu, pa čak nisu ni posrednici, što ovakva daleka putovanja pretvara u ogroman rizik i potencijalnu noćnu moru. Zbog sve učestalijih prevara, Nacionalna asocijacija turističkih agencija (JUTA) pokrenula je opsežnu akciju lociranja ovakve nelojalne konkurencije koja, radeći "na crno", izbegava plaćanje poreza državi i istovremeno urušava ugled profesije koja zahteva maksimalnu odgovornost prema putnicima.

- Iznenadili smo se koliko je ovo u stvari masovno, kao i ko se sve bavi organizovanjem putovanja. Nije to strano ni u drugim zemljama i to je sve stiglo sa razvojem društvenih mreža, ali postoji razlika u tome kako se zemlje bave suzbijanjem sivog tržišta turističkih usluga. Većina to rešava strogim poreskim zakonima, jer se najpre polazi od toga da vi za posao koji radite i uzimate novac ne plaćate porez državi. I kazne su rigorozne. Tek posle dolazi kažnjavanje na osnovu toga što neko nema licencu, trajna zabrana bavljenjem tim poslom i slično - kaže Aleksandar Seničić, direktor Jute. Malo je reći da iza poplave ponuda na društvenim mrežama - od dalekih destinacija, do vikend-tura, jednodnevnih izleta, spa-predaha, porodičnih letovanja u Grčkoj - uglavnom stoje pojedinci koji ova putovanja realizuju van svih legalnih tokova.

- Kada vidite ponudu na kojoj piše "od 150 evra” , to je u stvari cena avionske karte od koje se kreće. Zatim se pravi grupa zainteresovanih kojima se traži avans da bi se dobila garancija da idu na put i tek pošto se formira, "organizator" počinje da traži karte, popust na broj karata, traži smeštaj i naknadno šalje detalje tog putovanja. Kada se plati avans i uđe u kolo, vrlo je teško odustati, pa čak i kada vam stižu poruke da morate da doplatite i ovo i ono. Praktično ne znate do kraja na čemu ste, ali idete negde i ako imate sreće, nećete imati neke velike zamerke, ali ako niste srećnik… Suština je da plaćate mačku u džaku - kaže Seničić.

Foto: shutterstock.com

Na pitanje šta su sve otkrili u ponudama, on kaže da ima dosta onih koji nude odmor u Egiptu i Turskoj, navodno u hotelima, ali "bez usluge ishrane", što znači da je reč o privatnim apartmanima, a ne hotelima. Zatim, u ponudi su jeftine vile u Crnoj Gori, a na slikama su vile iz Grčke. Mnogo je ponuda u kojima su apartmani predstavljeni sa slikama koje nisu realne i u stvari pripadaju drugim vlasnicima. Nude se edukacije, plaćeni saveti za putovanja i organizaciju, pa čak i radnike u katastru koji je poznat po organizovanju putovanja za Tajland, piše Politika.

- Nije to nepoznato i u drugim poslovima, ali kada pitamo ljude koji rezervišu putovanja preko društvenih mreža zašto to rade, oni kažu zbog primamljivih cena. To je razumljivo, ali ljudi moraju da shvate koliki je to rizik, jer kada se nešto desi, krivica se svaljuje na ceo turistički sektor, iako kod nas mnogo agencija radi pošteno svoj posao i plaća sve svoje obaveze državi – kaže Seničić.

Iz ovog udruženja navode da je trenutno u pripremi aplikacija koja bi trebalo da objedini sve ponude turističkih agencija i hotela i gde će putnici u svakom trenutku moći da se informišu o svemu, ali i da ostvare neke popuste i druge beneficije.

Foto: shutterstock.com

Kada se govori o sivoj zoni organizovanja putovanja, problem kod nas je i to što mnoga udruženja organizuju različite izlete, što nije problem, ali zato angažuju prevoz koji je često u vlasništvu privatnih lica, pa se može postaviti pitanje ko proverava da li su ta vozila tehnički ispravna, da li postoji licenca, ko odgovara za usluge pružene na tom putovanju.

Iz Jute podsećaju da imaju podršku resornog ministarstva za ovu akciju, ali da nema dovoljno inspektora koji bi učestvovali u tome.

Inače, Seničić objašnjava da ima i onih koji bi mogli čak i lepo da se bave organizovanjem putovanja, iako su zasad samo na društvenim mrežama, pa da ih pozivaju da se registruju i uđu u legalne tokove. Kod nas su kazne za ovakve prekršaje simbolične, nema ni trajne zabrane bavljenja ovom profesijom i to je dovoljno da nam se siva zona ovako razvija.

(Telegraf Biznis)