Јер понекад ми се озбиљно чини да део бриселске бирократије жели економске миграције са ЗБ. Уместо да доносе одлуке са потребама становништва и привреде, како би људи који су овде рођени могли да живе и раде ту где су рођени, посебно што су ратови хвала Богу иза нас, они гледају да отежају владама не само у Србији, него у региону.уде се зашто компаније све више релоцирају своје погоне. Што је пад у хемијској индустрији у ЕУ 600%. Ја не знам о чему је причала Кристин Лагард, о буђењу Европе. А сви подаци и параметри говоре супротно. Само се улаже у војну индустрију. И тако се мало чупа просек. А енергија је све скупља. И ово што ради Влада Србије и председник Србије је равно чуду. У оваквим геополитичким и свим другим околностима. Које су трагичне и лоше већ пет година, и то да не рачунам пандемију ковид 19. Да уопште не рачунам тај глобални шок и колико је држава тада новца издвајала како би се људи лечили и како нико не би био упропаштен или остао без радног места. Ни радник ни пољопривредник. Ни послодавци у Србији. Па шта би било са Србијом да се држава није понашала домаћински. Остала би у корову и полуиспражњена као у време Карађорђа и Милоша. Али не може ни да се тражи преко хлеба погаче већ да се ради и у договору граде кућа и домаћинство. Држава је домаћинство а не ћуп без дна.
Не може да се стопира сав увоз. То је нереално. ЕУ дискриминишу и професионалне возаче са ЗБ, понашају се као да су возачи криминалци. Када би се стопирао сав увоз млека и млечних производа из ЕУ то би више коштало извознике других пољопривредних производа јер би онда Брисел донео још горе мере за извознике из Србије. Инспекцијска контрола ради свој посао, као и лабораторијске службе што се тиче увозних артикала. Па држава се и бори против дискриминације и заштите домаћих произвођача , али и слободне трговине и слободног протока роба и услуга јер је то управо оно што представља некадашњи европски модел и вредност коју су неки заборавили. Никакав протекционизам не може да доведе до побољшања услова на тржишту. Само отворена и фер конкуренција. Што се тиче улагања, па она су рекордна. И то нико не може да оспори. Од директних државних субвенција, кредитних линија, ИПА програма, покрајинских субвенција, итд. Решење мора да се нађе у дијалогу са ресорним министарством и Владом Србије. Али и кроз интервенцију Владе Србије у ЕК јер овај проблем је баш као и са професионалним возачима на ЗБ увезен. Јер свака турбуленција или бирократска заврзлама у ЕУ погађа и Србију и регион. Без обзира што нисмо пуноправни члан Уније.Просто 60*% трговине и робне размене се одвија да земљама Европе и инфраструктурно смо везани за Унију. И понекад ми је жао што је то тако јер када почну приче како је Украјина најважнија а ЗБ се посматра као слепо црево дође ми да предложим нешто драстично.
Слађана Точиловац Шаљић
Јер понекад ми се озбиљно чини да део бриселске бирократије жели економске миграције са ЗБ. Уместо да доносе одлуке са потребама становништва и привреде, како би људи који су овде рођени могли да живе и раде ту где су рођени, посебно што су ратови хвала Богу иза нас, они гледају да отежају владама не само у Србији, него у региону.уде се зашто компаније све више релоцирају своје погоне. Што је пад у хемијској индустрији у ЕУ 600%. Ја не знам о чему је причала Кристин Лагард, о буђењу Европе. А сви подаци и параметри говоре супротно. Само се улаже у војну индустрију. И тако се мало чупа просек. А енергија је све скупља. И ово што ради Влада Србије и председник Србије је равно чуду. У оваквим геополитичким и свим другим околностима. Које су трагичне и лоше већ пет година, и то да не рачунам пандемију ковид 19. Да уопште не рачунам тај глобални шок и колико је држава тада новца издвајала како би се људи лечили и како нико не би био упропаштен или остао без радног места. Ни радник ни пољопривредник. Ни послодавци у Србији. Па шта би било са Србијом да се држава није понашала домаћински. Остала би у корову и полуиспражњена као у време Карађорђа и Милоша. Али не може ни да се тражи преко хлеба погаче већ да се ради и у договору граде кућа и домаћинство. Држава је домаћинство а не ћуп без дна.
Podelite komentar
Слађана Точиловац Шаљић
Не може да се стопира сав увоз. То је нереално. ЕУ дискриминишу и професионалне возаче са ЗБ, понашају се као да су возачи криминалци. Када би се стопирао сав увоз млека и млечних производа из ЕУ то би више коштало извознике других пољопривредних производа јер би онда Брисел донео још горе мере за извознике из Србије. Инспекцијска контрола ради свој посао, као и лабораторијске службе што се тиче увозних артикала. Па држава се и бори против дискриминације и заштите домаћих произвођача , али и слободне трговине и слободног протока роба и услуга јер је то управо оно што представља некадашњи европски модел и вредност коју су неки заборавили. Никакав протекционизам не може да доведе до побољшања услова на тржишту. Само отворена и фер конкуренција. Што се тиче улагања, па она су рекордна. И то нико не може да оспори. Од директних државних субвенција, кредитних линија, ИПА програма, покрајинских субвенција, итд. Решење мора да се нађе у дијалогу са ресорним министарством и Владом Србије. Али и кроз интервенцију Владе Србије у ЕК јер овај проблем је баш као и са професионалним возачима на ЗБ увезен. Јер свака турбуленција или бирократска заврзлама у ЕУ погађа и Србију и регион. Без обзира што нисмо пуноправни члан Уније.Просто 60*% трговине и робне размене се одвија да земљама Европе и инфраструктурно смо везани за Унију. И понекад ми је жао што је то тако јер када почну приче како је Украјина најважнија а ЗБ се посматра као слепо црево дође ми да предложим нешто драстично.
Podelite komentar