Ljude zapanjila plata čistačice u Hrvatskoj: "Ne želim da omalovažavam, ali nije pravedno prema obrazovanima"

Prosečna mesečna isplaćena neto plata po zaposlenom u pravnim licima Republike Hrvatske za novembar 2025. iznosila je 1.498 evra, dok je prosečna medijalna plata iznosila 1.278 evra. Iako su plate u poslednjih pet godina porasle više od 60 odsto (u novembru 2020. godine prosečna plata bila je 6.863,00 kune, odnosno 911 evra), mnogi smatraju da to nije dovoljno i da su premale razlike između NKV zanimanja i onih za koja je potrebna visoka škola.

"Primetio sam da se većina plata kreće između 1.100 i 1.700 evra. Nema velike razlike između plate inženjera, doktora ili čistačice. Iskreno, smatram da to nije pravedno. Neki ljudi provedu godine u školama i na fakultetima, rade besplatno kako bi stekli iskustvo, a na kraju imaju samo nekoliko stotina evra više od čistačice. (Ne želim da omalovažavam čistačice - svako zanimanje je časno.) Ali ako čistačica nešto ne opere ili preskoči, neće se srušiti most niti će neko umreti.

Teme za vas

S druge strane, stručnjaci u stresnim, odgovornim poslovima često nose teret odluka kući, razmišljaju pre spavanja o problemima koje treba rešiti i njihov rad ima direktan uticaj na bezbednost i živote ljudi. Ipak, razlika u plati je minimalna. Posebno danas, kada je rešavanje stambenog pitanja gotovo naučna fantastika, a novi automobili postali su izuzetno skupi (početna cena modela Renault Clio 20.000 evra, nekada je bilo 60.000 kn).

Smatrate li da bi država trebalo da se uključi i na neki način podrži visokoobrazovane građane? Jer, s obzirom na trenutno stanje, bilo bi mi bolje da imam pet godina radnog staža više kao skladištar nego što sam studirao mašinstvo. Nedostajaće mi to kada budem želeo da idem u penziju", napisao je korisnik Medical_Staff_1707 na Reddit i pokrenuo raspravu na koju je ubrzo stiglo više od 150 odgovora.

Potrebnije čistačice od inženjera

"Meni zvuči kao da omalovažavaš čistačice. Koga briga koliko si godina proveo u školi, plaćen si onoliko koliko si tržištu, odnosno društvu, potreban. Trenutno je situacija takva da su nam potrebnije čistačice nego inženjeri, takva je politika države i tako je narod glasao. Sasvim mi je u redu da čistačica ima veću platu od tebe", bio je jedan od odgovora.

"Pogledaj sam na oglasima za posao koliko je potrebno čistačica, a koliko doktora u Hrvatskoj. Da li je moja krivica što su Hrvati odlučili da budu zemlja apartmana, a ne visoko specijalizovanih stručnjaka?"

"Čistačice su uglavnom na minimalcu. Ne znam kako je inženjerima, ali doktori mogu dobro da zarade, dakle uopšte nije za raspravu - dva različita sveta. Kako god, plaćen si koliko si tražen i bitan poslodavcu. To je realnost. Ako moja diploma ne vredi mnogo, onda ne vredi. Niko nije dužan da me plaća više jer sam izabrao pogrešno obrazovanje i trošio vreme.“

U velikom deficitu

"Potrebnije su nam čistačice nego inženjeri? Inženjeri, na primer mašinstva i elektrotehnike, u velikom su deficitu upravo zbog toga što je autor spomenuo. Nude im platu od 1.600 evra i preveliku odgovornost koja nosi veliki stres. Zato odlaze u Nemačku ili Švajcarsku i zarađuju tri do četiri puta više uz manje stresa. Uz to u Nemačkoj imaju 13, a u Austriji i 14. platu. Za taj novac kod nas rade pola godine. Ovo nije nikakvo potcenjivanje čistačica. Smatram da bi i one trebalo da imaju 1.300+ evra jer znam da se fizički veoma narade."

"Važno je koliko je godina proveo u školi, makar zato što za čišćenje ne treba škola i svako može da radi posao čistačice. Čistačica ne može samo da sedne za računar i isprogramira autopilot za avion ili operiše čoveka. Zato je opravdana razlika u plati i zato škola postoji."

"Jednostavno ne treba nam toliko usko specijalizovanih stručnjaka koliko nam treba čistačica. Leti cela Dalmacija traži žene koje će čistiti sobe i apartmane, a za programera pitaj u IT zajednici kolika je potražnja, posebno sada u doba veštačke inteligencije."

Benefiti vredniji od novca

"Radiš fizički lakši posao, dođeš u kancelariju u košulji i odelu, skuvaš kafu, imaš sastanke, klima-uređaj i slično. To su neki benefiti koji su vredniji od novca."

"Radila sam obe vrste posla, i fizički i kancelarijski, i mogu da kažem da je lakše raditi fizički. Fizički se umoriš, dođeš kući i odmoriš se, a psihički posao te iscrpi i ponekad ni vikend nije dovoljan za oporavak. Dugoročno oba imaju posledice."

"O čemu tačno govoriš? Razlika je veća. Doktori imaju preko 2.000 evra, u zavisnosti od specijalizacije i mesta rada. Inženjeri takođe mogu imati preko 2.000 uz malo iskustva. Država ne bi trebalo dodatno da podržava visokoobrazovane, već ih već podržava. Ako misliš da ti je bolje pet godina raditi kao skladištar nego studirati mašinstvo, onda je problem u tebi."

Povećati broj fakultetski obrazovanih

"Cilj Bolonjskog sistema bio je povećanje broja fakultetski obrazovanih. Svaka inflacija dovodi do pada vrednosti. Neće biti bolje. Čistačica ima pristojnu platu, možda treba da bude i veća, ali logika bi nalagala da stručniji imaju bolje plate."

"Radim kao medicinska sestra instrumentarka, imam veliku odgovornost i pet godina fakulteta. Prosek plate 1.350. Čistačica koja radi sa mnom ima oko 1.150 evra. Za 200 evra manje ima miran san i manju odgovornost."

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)