Balkanac u inostranstvu radi za 2.700 €: "Posao te samelje. Radiš, vikendom obaviš kupovinu i opet ponedeljak"

Nemačka je decenijama važila za obećanu zemlju za brojne građane Balkana koji su trbuhom za kruhom tražili bolju budućnost.

Novi podaci nemačkog zavoda za statistiku. pokazuju da je rošle godine zemlju napustilo više od 20.000 hrvatskih državljana, 11.000 više nego što se u nju doselilo. Neki su se vratili u Hrvatsku, neki su se preselili u druge države, a neki tek planiraju povratak u domovinu.

Teme za vas

O životu u Nemačkoj poslednjih godina mnogo se pisalo. Neki tvrde da se više ne isplati seliti se, dok su drugi odlučni i ne pada im na pamet povratak u domovinu. Na Fejsbuk stranici "Balkanci u Nemačkoj" jedan Hrvat, koji već četiri godine živi i radi u Nemačkoj, sasvim iskreno je opisao kako izgleda njegov život u toj zemlji.

Hrvat razočaran: "Zvuči kao džekpot, a onda sve sabereš"

"Radim u Nemačkoj već četvrtu godinu i moram da kažem jednu stvar koju naši retko priznaju naglas. Svi pričaju da je ovde med i mleko, a realnost je mnogo prizemnija. Imam oko 2.700 € neto, što kad kažeš dole u Hrvatskoj zvuči kao džekpot. A onda sedneš i sabereš: stan, režije, osiguranje, gorivo, hrana, sitnice… i na kraju meseca gledaš stanje i pitaš se je l’ moguće da sam opet skoro na nuli? Nije da se loše živi, ali nije ni taj luksuz koji ljudi zamišljaju. Radiš, platiš račune, kupiš šta treba i mesec prođe dok si rekao keks. Najveći šok mi je bio kad sam shvatio da živim urednije i stabilnije nego kod kuće, ali ne nužno bogatije. Samo je sve skuplje, pa su i greške skuplje."

Zatim je istakao drugu stvar koja ga muči, a o kojoj niko ne govori.

"Posao te samelje. Radiš, dođeš kući umoran, vikendom obaviš kupovinu, opereš veš, središ stan i opet ponedeljak. I tako u krug. Ne možeš ni normalno da se socijalizuješ, upoznaš ljude, a kamoli da nađeš ženu. Doslovno sam došao do toga da imam godine za ženidbu, a život mi se sveo na posao i stan."

Priznaje da ga je preplavio stid kada je shvatio da nema gde ni kako nekoga da upozna. Na poslu radi, u teretani su svi sa slušalicama, a u gradu je svako u svom svetu.

"A ja razmišljam da li je normalno da čovek u tridesetim razmišlja o ženidbi, a nema ni priliku da upozna nekoga jer stalno radi. Najluđe od svega je što su mi se tetka i ujak već počeli po selima u Slavoniji raspitivati ima li kakva devojka za mene. Ja u Nemačkoj, oni dole traže mladu kao nekad, jer kažu: "Sinko, ti samo radiš, proći će ti život." Kad su mi to rekli, prvo sam se smejao, a onda me malo i preseče jer su možda i u pravu."

"Nemačka daje, ali i uzima"

Dodaje da Nemačka daje sigurnost, red i redovna primanja, ali uzima energiju, vreme i spontan život. Tamo je sve organizovano, kapitalizam do kraja — radi, zaradi, plati, ponovi.

"I onda shvatiš da si finansijski stabilan, ali privatno stagniraš. Ne kažem da je loše, daleko od toga, ali me ta mašina rada dovela u situaciju da imam posao, stan, papire, a nemam partnerku, nemam društveni život kakav sam imao kod kuće i sve više živim po rasporedu, a ne po osećaju.

I sad me stvarno zanima, bez glume i ulepšavanja, da li je još neko u Nemačkoj došao u fazu da mu je posao sređen, život stabilan, a privatni život stoji jer jednostavno nemaš kad ni gde da upoznaš nekoga. Je l’ i vas sustigao ovaj nemački tempo rada i kapitalizam ili sam ja jedini koji je upao u taj začarani krug?"

Pljušte reakcije: "U Hrvatskoj se isto radi, samo za manje para"

U komentarima ispod objave našlo se raznih mišljenja. Većina ljudi se slaže i poručuje mu da je većini tako — gde je kapitalizam, živi se na isti način.

"U Hrvatskoj se takođe radi, ali za manje novca i prava."

Neki smatraju da problem nije u Nemačkoj.

"Da neko želi da se snađe, snašao bi se jer su ovde vrata zaista otvorena za sve. Ako moje kolege i ja sa smenskim radom 0–24 nađemo vremena i za porodicu, prijatelje i hobije, i ti možeš nešto da nađeš. Uzgred, moja porodica u Hrvatskoj ima mnogo manje vremena posle posla nego ja u Nemačkoj. Ne razumem to i još mi niko nije objasnio kako u Hrvatskoj imaju više slobodnog vremena nego ovde, kao da se tamo ne radi."

S druge strane, ima i onih koji su se pronašli u njegovoj ispovesti.

"Ma kakva Nemačka, brate. Prva navlakuša je plaćanje stana koji moraš potpuno da opremiš. Pa kupi auto da možeš na posao i na godišnji. Pa plati skupa osiguranja. Ideš stalno u šoping jer nemaš ni komadić svoje zemlje. Vrtiš se u krug. Klima, hrana, društvo — grozno. Nema tu sreće. I ja sam iste te nesreće kao i on. Kad odem, duša mi se odmah napuni slobodom i mirom. Žena plače kad se vraćamo u Nemačku. Ne mogu to više da gledam. Mi smo izbeglice, druže", poručio mu je jedan član grupe.

Na kraju su u komentarima dodali da se svako kome ne odgovara uvek može vratiti kući.

"Dokle god mi nešto ostane, zadovoljan sam. U svojoj zemlji nisam imao priliku da zaradim za hleb, a pitanje je da li bih zarađeno i dobio. Nigde nema nezadovoljnijeg naroda od nas."

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)