Ovaj grad je novi raj za kineske milionere: " Ovde možete da vozite svoj Lamborgini"

Bivši premijer Singapura Li Sjen Lung nedavno je savetovao strancima u gradu-državi: "Molim vas, smanjite to bleštavilo". Li je savetovao bogatim doseljenicima da ne ispijaju skupe šampanjce ili noću glasno voze Ferarije. Takvo preterivanje može iritirati lokalno stanovništvo. Srećom, društveni običaji su drugačiji u Dubaiju, kaže Li Guo, doseljenik u taj zalivski grad i vlasnik italijanskog sportskog automobila.

Li je jedan od mnogih bogatih Kineza koji su se preselili u Dubai. Stagnirajuća privreda i američke finansijske sankcije podstiču sve više Kineza da diverzifikuju svoja ulaganja. Mnogi privatni investitori gledaju dalje od Singapura, koji je dugo bio omiljena lokacija kineskih bogataša, u potrazi za drugom sunčanom, sigurnom i niskoporeznom jurisdikcijom. Kineske kompanije, koje se suočavaju sa potrošačima sa niskom potrošnjom kod kuće, takođe traže bogata, rastuća tržišta izvan Amerike i Evrope. Za obe ove grupe Dubai se pokazuje kao obećavajuća destinacija.

Teme za vas

Foto: Shutterstock

Rast u UAE

Prema procenama Kine, 370 hiljada njenih građana i 15 hiljada njenih kompanija živi i posluje u UAE-u. Obe brojke su se udvostručile od 2019. godine. Kineski investitori deo su šire migracije privatnog bogatstva u UAE, navodi Henley & Partners, savetodavna firma koja prati kretanja bogataša i mobilnih preduzeća. Procenjuje se da je u 2025. u UAE došlo gotovo deset hiljada milionera.

Singapur, sa druge strane, beleži pad dolazaka bogataša, na oko 1600. Više od 1250 privatnih investicionih fondova, uključujući porodične kompanije, sada posluje u ofšor finansijskom centru Dubaija, u odnosu na njih 800 krajem 2024. godine. Iako vlasti Emirata ne objavljuju podatke o nacionalnostima porodičnih kompanija, savetnici za bogatstvo kažu da kineski kapital objašnjava srazmerno velik udeo nedavnog rasta.

Kineski iseljenici u Dubaiju mogu živeti gotovo kao što bi živeli kod kuće. Grad nudi ne samo niz kineskih restorana nego i cele lance snabdevanja prilagođene njihovom ukusu: kupci mogu pronaći poznate marke u Wemartu, glavnom kineskom supermarketu, dok se lisnato povrće uzgaja u pustinjskim staklenicima. Od 2020. godine deca mogu pohađati Kinesku školu u Dubaiju, državnu ustanovu koja nudi kineski nastavni plan i program po pristupačnim cenama. Postoji čak i kineska bolnica. Kineska zajednica je uglavnom samostalna, objašnjava jedan doseljenik iz Kine.

Foto: Shutterstock

Talas ulaganja uključuje više od privatnog bogatstva. Kineske kompanije sve više šire svoje poslovanje u Dubaiju. Zona slobodne trgovine Dubai Multi Commodities Centre ima više od 1000 kineskih kompanija, kaže Ferijal Ahmadi, zamenica glavnog izvršnog direktora. Oni čine samo četiri odsto od ukupnog broja preduzeća u zoni, ali njihov ukupni broj raste iz godine u godinu; u poslednje tri godine porastao je za četvrtinu. Širom Dubaija kineske kompanije deluju u različitim sektorima, prisutne su u sve četiri velike državne banke i najvećoj državnoj naftnoj kompaniji do tehnoloških startapa poput WeRidea, kompanije za autonomne automobile.

Hongkong i Singapur i dalje su najveći centri kineskog kapitala, pre svega zbog zajedničkog jezika i pristupa sofisticiranim tržištima kapitala, kaže Kameron Harvi iz Landmark Family Officea, savetodavne firme sa sedištem u Hongkongu koja se širi u Dubai. Privlačnost tog zalivskog grada raste iz tri glavna razloga: njegove neutralnosti, otvorenosti i prilika koje pružaju kineskim novopridošlicama da povećaju svoje bogatstvo.

Pragmatičnost

Glavna je prednost Dubaija njegov pragmatičan pristup spoljnim poslovima. Broj doseljenika porastao je kao reakcija na geopolitičke događaje. Zapadne sankcije su 2022. godine potisnule bogate Ruse iz svetskih finansijskih centara. Mnogima je imovina u inostranstvu zamrznuta, ali Dubai je dočekao one kojima su vrata bila zatvorena drugde, uključujući i u Singapuru. Neki su bili razočarani kada je Švajcarska iz svojih banaka isključila one koji su bili pod sankcijama, kaže investitor u nekretnine iz Hangdžoua, koji sada živi u Dubaiju. Za Kineze je to bila jasna poruka: niti jedno mesto nije potpuno sigurno od zapadnih sankcija, ali Dubai je sigurnije utočište od većine.

Foto: Shutterstock

Ekumenski pristup UAE-a u globalnoj politici odražava se i kod kuće: zemlja prima bogate strance svih profila. Dok Švajcarska i Singapur mogu otežati strancima dobijanje boravka, u Dubaiju je to jednostavnije. Za ulaganje od dva miliona dirhama (545 hiljada dolara) - recimo, u stan na obali - doseljenici se mogu kvalifikovati za dugoročnu vizu. Dubai je 2023., poslednje godine za koju su dostupni podaci, izdao 158 hiljada takvih dozvola boravka, što je dvostruko više nego 2022. godine. Taj je broj otad verovatno još porastao.

Iznošenje novca iz Kine može zahtevati određenu snalažljivost zbog stroge kontrole kapitala. Ali, unošenje gotovine u Dubai lakše je nego u mnogim drugim zemljama. Singapurske vlasti, na primer, pretražuju poslovne knjige stranih investitora nakon niza skandala povezanih sa porodičnim kompanijama poslednjih godina. Takođe su strogo regulisali kripto sektor koji se često koristi za prenos ilegalnih sredstava preko granica. U Dubaiju je atmosfera puno opuštenija, mnoge kripto kompanije odlučuju da posluju upravo tamo, kaže preduzetnik Levin Li.

Društveno gledano, permisivnost Dubaija privlači bogate Kineze.

- U Kini, čak i ako ste superbogati, ne možete da vozite Lamborgini. Ali, u Dubaiju možete da vozite bilo šta. Niko vas neće dirati - kaže Li Guo. U skladu sa očekivanjima Komunističke partije, poslovni ljudi poput njega ovih dana moraju da se ponašaju kao nevidljivi.

Foto: Pixabay/5ili

Za one koji žele da pokažu svoj status Hongqi, proizvođač limuzina, ima izložbeni salon u blizini centra grada. Ričard Žang, trgovac luksuznim satovima u blizini Grand Souka u Dubaiju, kaže da ljudi iz celog sveta preferiraju taj tržni centar kao mesto gde mogu bezbrižno da uživaju u svom bogatstvu.

Dubai takođe nudi prilike za zaradu. Kinezi su sve brojniji na tržištu nekretnina u Dubaiju, jednom od najaktivnijih na svetu. Cene stambenih nekretnina u Dubaiju porasle su za 12 odsto u 2025., iako sporije od povećanja od 16,5 odsto u 2024. godini. To je u suprotnosti sa depresivnim sektorom nekretnina u Kini gde se prodaja naglo usporila. Alis Liu uvozi kineske solarne panele u Dubai, a zatim ih izvozi u region. No, primetivši interes kineskih kupaca, Liu se kvalifikovala za agentkinju za nekretnine i sada prodaje nekretnine investitorima iz Kine.

Prilika za kompanije

Kineski startapi vide prilike i u pustinji. Poput Kine, regulatori u Dubaiju podstiču eksperimentisanje novim tehnologijama, poput veštačke inteligencije i autonomnih robota. No, Dubai takođe nudi obilje kapitala i bogatih kupaca. Dok jednog jutra u februaru The Economist i Erik Dong, šef tržišta kapitala u WeRideu, klize Dubaijem u autonomnom taksiju, on objašnjava da mu je posao mnogo profitabilniji u Dubaiju nego što bi bio u Kini.

Kod kuće korisnici plaćaju oko 30 centi po kilometru za taksi, a u Dubaiju putnici plaćaju otprilike tri puta više. Sve tri velike kineske kompanije za autonomne taksije već su aktivne na putevima Dubaija.

Dubai / pixabay.com

Hoće li grad ostati tako gostoljubiv?

Dolazak kriminalaca mogao bi da zakomplikuje stvar. Na primer, nakon što je Kina počela da se obračunava sa centrima za prevare, koje vode njeni državljani u jugoistočnoj Aziji, neki bogati kibernetički kriminalci preselili su se u Dubai. Doveli su stotine radnika na ugovor, od kojih su mnogi, pre spomenutog obračuna, živeli u oronuloj kineskoj zajednici na periferiji grada. Nekoliko doseljenika kaže da su ih vlasti ispitivale prilikom odlaska iz Kine o njihovim poslovima u Dubaiju, što je delovalo kao pokušaj zaustavljanja trgovine ljudima.

Postoje još dva rizika.

Prvo, kineske vlasti mogle bi se umoriti od gledanja kako njihovi najbogatiji državljani prenose novac u inostranstvo i tamo se njime hvale. Ako se to dogodi, moglo bi uslediti još strože suzbijanje prebacivanja kapitala u inostranstvo i ograničavanje putovanja. Veća briga bio bi sukob između Amerike i Kine, koji bi mogao dovesti do toga da subjekti u Dubaiju, poput banaka, budu meta sekundarnih sankcija, prenosi Jutarnji.

Dotad, kineski doseljenici u Dubaiju nastaviće da voze svoje bleštave Ferarije.

(Telegraf Biznis)