Da li ste znali da svakog dana nosite zlato sa sobom? Nije nakit u pitanju - već nešto neočekivano

Na prvi pogled, ideja da se u starim SIM karticama i odbačenim uređajima krije zlato zvuči kao urbana legenda ili još bolje, kao prilika za brzu zaradu.

Priče o desetinama, pa čak i stotinama grama plemenitog metala podstiču maštu i teraju mnoge da zavire u fioke pune stare elektronike. Ali koliko u tome ima istine, a koliko preterivanja?

Teme za vas

Da bismo razumeli da li je reč o realnoj poslovnoj prilici ili samo o mitu koji dobro zvuči u naslovima, potrebno je sagledati kako se zlato zaista koristi u elektronici, u kojim količinama se pojavljuje i pod kojim uslovima njegova ekstrakcija može imati ekonomskog smisla.

Mikroskopske količine

Zlato se u elektronici koristi zbog izuzetne provodljivosti i otpornosti na oksidaciju. Upravo zato se nanosi u veoma tankim slojevima na kontaktima i unutar čipa SIM kartice. Međutim, reč je o zaista zanemarljivim količinama - mikroskopskim tragovima koji su gotovo bez praktične vrednosti kada govorimo o pojedinačnoj kartici. Drugim rečima, nekoliko desetina ili čak stotina komada iz lične kolekcije neće doneti nikakvu ozbiljnu dobit. Tek kada se obradi ogromna količina elektronskog otpada - hiljade i hiljade SIM kartica i drugih komponenti - te sićušne količine počinju da se sabiraju u nešto opipljivo. Upravo na tom principu funkcioniše industrijska reciklaža plemenitih metala.

Gde je realna zarada i koliki su rizici?

Do 191 grama zlata nije se došlo iz nekoliko SIM kartica, već iz masovne prerade raznog elektronskog otpada, uključujući mikročipove i konektore koji takođe sadrže plemenite metale. Proces izdvajanja zlata podrazumeva hemijsku obradu i rafinisanje, što zahteva specijalizovanu opremu, stručno znanje i strogo kontrolisane uslove rada. Zbog upotrebe jakih hemikalija i potencijalno toksičnih isparenja, stručnjaci upozoravaju da pokušaji kućne ekstrakcije mogu biti ozbiljno rizični po zdravlje i životnu sredinu. Profit jeste moguć, ali pre svega u okviru profesionalnih reciklažnih pogona koji rade sa velikim količinama materijala i uz poštovanje bezbednosnih standarda.

Zaključak je jednostavan: zlato u SIM karticama zaista postoji, ali pojedinačni komadi nemaju gotovo nikakvu tržišnu vrednost. Prava zarada leži u obimu i industrijskom pristupu, dok je ideja o brzom bogaćenju iz stare fioke sa karticama više mit nego realna poslovna prilika.

Zlato se krije u gotovo svoj staroj elektronici

Važno je naglasiti da SIM kartice nisu jedini izvor. Zlato se nalazi u mnogim elektronskim uređajima - od računara i laptopova do matičnih ploča, procesora, RAM modula i različitih konektora. U tim komponentama zlato se koristi za oblaganje kontakata i čipova kako bi se obezbedila dugotrajnost i pouzdan prenos signala. Zbog toga veće količine stare računarske opreme često imaju veću ukupnu vrednost za reciklažu od samih SIM kartica. Ipak, kao i kod njih, isplativost zavisi od količine prikupljenog materijala i profesionalne obrade, a ne od pojedinačnih komada iz kućne upotrebe.

( Telegraf Biznis/Kamatica)