Radite 48 sati nedeljno, a bez dinara više? Evo šta kaže zakon

Može li poslodavac da produži radnu nedelju na 48 sati, a da pritom ne plati prekovremeni rad? Upravo to pitanje sve češće stiže pravnicima i inspekcijama, naročito u situacijama kada dolazi do promena u organizaciji rada.

Prema rečima advokata Nevene Petrović, dilema se najčešće javlja kada zaposleni dobiju odluku o rasporedu radnog vremena kojom im se uvodi radna nedelja od, na primer, 48 sati, bez jasnog obrazloženja i bez uvećane zarade. Poslodavci se tada pozivaju na odredbe zakona koje uređuju raspored radnog vremena, ali često izostavljaju deo koji se odnosi na prekovremeni rad i obavezu dodatnog plaćanja.

Teme za vas

- Zakon o radu propisuje puno radno vreme u Srbiji od 40 sati nedeljno. Sve preko toga, po pravilu, ulazi u zonu prekovremenog rada. Međutim, zakon poznaje situacije u kojima zaposleni može biti obavezan da radi duže – ali isključivo na zahtev poslodavca i pod tačno određenim uslovima. Ti uslovi nisu proizvoljni, niti se mogu široko tumačiti - objašnjava Petrović.

Kako dodaje, prekovremeni rad dozvoljen je samo u slučajevima više sile, iznenadnog povećanja obima posla ili kada je neophodno da se u kratkom roku završi neplanirani posao. Dakle, mora postojati konkretna, vanredna okolnost. Rad duži od osam sati dnevno sam po sebi ne znači automatski da je reč o prekovremenom radu, ali ako nedeljni zbir prelazi 40 sati, ulazi se u zonu zakonskih ograničenja i obaveza.

- Zakonom je uređen raspored radnog vremena, ali ne daje blanko dozvolu za produženje radne nedelje bez dodatne naknade. Ako zaposleni radi 48 sati nedeljno, tih osam sati preko punog radnog vremena predstavljaju prekovremeni rad koji mora biti plaćen uz uvećanu zaradu. Da bi se takav režim rada zakonito uveo, poslodavac bi morao da se pozove i na druge relevantne odredbe zakona, uključujući one koje regulišu prekovremeni rad i preraspodelu radnog vremena - pojašnjava sagovornica.

Važno je razlikovati prekovremeni rad od preraspodele radnog vremena, koju uređuje član 57 Zakona o radu. Kod preraspodele, radno vreme se u jednom periodu produžava, ali se u drugom skraćuje, tako da prosečno radno vreme u određenom obračunskom periodu ostane u zakonskim okvirima. To nije isto što i trajno produženje radne nedelje bez naknade.

Dodatnu složenost unosi i fleksibilna organizacija rada. Iako zakon propisuje da radna nedelja po pravilu traje pet dana po osam sati, ta formulacija ostavlja prostor za drugačiji raspored, posebno u smenskom radu, noćnim smenama ili u delatnostima gde priroda posla to zahteva. Zakon precizno propisuje i administrativne obaveze poslodavca.

Poslodavac mora voditi tačnu evidenciju o radnom vremenu, uključujući i prekovremene sate. Ta evidencija mora biti usklađena sa obračunskim listama, na kojima je obavezno posebno iskazati iznos uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada. Pored toga, zakon nalaže vođenje dnevne evidencije o prekovremenom radu, što predstavlja dodatni mehanizam kontrole. U slučaju sudskog spora, sud ne bi cenio samo formalno pozivanje na zakon, već bi detaljno ispitao da li su zaista postojali zakonski razlozi za uvođenje prekovremenog rada i da li su svi efektivni sati uredno plaćeni.

Sudska praksa pokazuje da se naročita pažnja posvećuje sprečavanju zloupotreba - prekovremeni rad mora biti izuzetak, a ne pravilo poslovanja. Radnicima se savetuje da traže pisane naloge o prekovremenom radu od poslodavca i da ih čuvaju, ukoliko im budu potrebni kao dokaz pred sudom ili inspekcijom rada da je poslodavac zahtevao takav rad.

- Nažalost, česti su slučajevi da radnici prijave da im poslodavci nisu platili prekovremeni rad, ali za to nemaju validne dokaze, odnosno naloge da je takav rad bio od njih zahtevan“, ističe advokatica. Postoje i situacije kada zaposleni samoinicijativno ostaju duže na poslu, bez izričitog zahteva poslodavca. „Takav rad se ne smatra prekovremenim u smislu zakona. To znači da ne postoji obaveza isplate uvećane zarade. Bez jasnog naloga poslodavca, takvi sati ostaju van zakonske kategorije prekovremenog rada - zaključuje advokat Nevena Petrović za Biznis.rs.

(Telegraf.rs)