Otkud toliko građana Srbije u Dubaiju: "Za mesec i po dana sam zaradio godišnju platu"

Zvanično, tokom 2025. 12 poslodavaca je poslalo ukupno 49 ljudi na privremeni rad u Emirate, a u januaru ove godine je osam firmi tamo poslalo svoja 22 zaposlena, podaci su Ministarstva za rad i zapošljavanje. Ipak, jasno je da je ovo samo mali deo srpske emigrantske zajednice u ovoj bliskoistočnoj zemlji. Oni koji idu da rade u Ujedinjene Arapske Emirate, tamo uglavnom odlaze zbog visokih plata.

Jedan od takvih je Slobodan Vukotić, koji je prošle godine radio u nuklearnoj elektrani Barakah Dubaija.

Teme za vas

"Otišao sam zato što su mi ponudili vrhunske uslove. Zaradio sam godišnju srpsku platu za mesec i po dana rada. Ide se više puta godišnje, nakon toga se ide kući. Trebalo je da se vratimo u martu, ali zbog trenutnog stanja su svi evakuisani, a posao je na 'stand by'. Ne bih se vratio dok traje rat, ali definitvno ću se vratiti ako bude prilike", kaže Vukotić za Novu ekonomiju.

Prosečna neto godišnja zarada u Srbiji 2025. godine iznosila je 8.650 evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prosečna mesečna plata u Dubaiju za profesionalce kreće se od 3.950 do 4.500 evra mesečno, dok medijalna plata iznosi približno 3.450 evra mesečno, to jest 41.400 evra godišnje, navodi UAE Experts Hub, portal specijalizovan za useljenike u Emirate. Prosečne plate za različite sektore variraju od 3.750 evra do 15.000 evra mesečno, dok minimalac ne postoji, odnosno nije zakonski propisan.

Plata za početne pozicije profesionalaca iznosi oko 1.800 evra. Prema podacima koje navodi UAE Experts Hub, najviše zarade u Dubaiju ostvaruju specijalisti u oblasti medicine, čija mesečna plata iznosi između 12.500 i 22.500 evra. Najniži raspon među navedenim zanimanjima imaju građevinski inženjeri, čija se mesečna plata kreće između 3.750 i 7.500 evra.

S druge strane, plate u Srbiji u istim ili sličnim sektorima su značajno niže, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o prosečnim neto zaradama u Srbiji za decembar 2025. godine. Prosečna neto plata u sektoru zdravstva i socijalne zaštite iznosila je 974 evra mesečno, a u sektoru građevinarstva 1.008 evra. Direktor Mreže za privrednu podršku Dragoljub Rajić kaže da tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata privlači inženjere, IT tehnologe i menadžere u hotelijerstvu iz Srbije, ali i srpske kompanije koje nude inovativna rešenja u oblastima IT, metalske, mašinske i poljoprivredne industrije.

"Među našim ljudima Dubai je viđen i kao egzotična destinacija. Emirati su napravili mikroklimu značajnu za ulaganje, a i kompanije koriste to što vlast u Srbiji ima relativno otvorenu saradnju sa Emiratima jer su oni i ovde investirali veliki novac", objašnjava Rajić. Prema navodima Privredne komore Dubaija iz novembra 2025. godine, u UAE su registrovane 293 srpske kompanije, kažu za Novu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije.

Do kraja 2025. godine bilo je 308 aktivnih srpskih kompanija registrovanih kao članice Privredne komore Dubaija. Tokom 2025. godine, 109 srpskih kompanija pridružilo se Komori, što predstavlja rast od 36,9 odsto na godišnjem nivou. Istovremeno, vrednost ne-naftne trgovinske razmene (odnosno vrednost izvoza i uvoza svih roba i usluga osim nafte) između Dubaija i Srbije dostigla je 335,8 miliona dirhama, odnosno 77,23 miliona evra u 2024. godini, što predstavlja godišnji rast od 43,5 odsto u odnosu na 2023. godinu, prenosi Voice of Emirates.

"Trenutno imamo veliki problem sa američkim tržištem zbog visokih carina, a država nije učinila dovoljno da to tržište dodatno otvori. Kada je reč o izvozu u Evropsku uniju, počeli smo da gubimo konkurentnost jer smo zemlja čiji status i dalje nije u potpunosti definisan, što dodatno komplikuje poslovanje. Ukoliko postoji potpisan ugovor i dođe do eventualne štete, mnogo je lakše naplatiti potraživanja putem sudova u Evropskoj uniji nego u Srbiji, gde je potrebno pokretati arbitražu. Zbog toga su kupci počeli da nabavljaju proizvode iz drugih država. Treće, usled inflacije i rasta cena proizvoda izgubili smo deo komparativne prednosti. Međutim, na vanevropskim tržištima i dalje postoji prostor da se zauzme deo tržišta za proizvode kojih nema u dovoljnim količinama", objašnjava Rajić.

Poslovno okruženje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima razlikuje se od evropskog i američkog tržišta, naročito kada je reč o regulativi, bankarskom sistemu i kontroli porekla kapitala. Rajić kaže da upravo te razlike utiču na percepciju sigurnosti ulaganja i način na koji investitori posluju.

"Ono što je problematično jeste to što se, slično kao i u Srbiji, poreklo novca ne proverava u dovoljnoj meri, pa su dobrodošli različiti investitori. Emirati imaju restriktivnu politiku saradnje sa bankama u Evropi i Americi, koje zahtevaju proveru porekla kapitala. Zbog toga je mnogima pogodno da iz trećih zemalja dođu, ulože novac, osnuju firmu i potom pokušaju da deo tog kapitala prebace u zemlje Evrope i Ameriku, koje nude najviši nivo zaštite privatnog kapitala. Na taj način privatni kapital biva dodatno osiguran. Trend okretanja ka istočnim tržištima će se nastaviti, ali ne može zameniti značaj evropskog tržišta za Srbiju", zaključuje Rajić.

(Telegraf Biznis)