Sprema se najveće puštanje rezervi sirove nafte u istoriji!

Treći dan zaredom ministri energetike Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Japana, Nemačke, Francuske, Kanade i Italije, okupljeni u neformalnu grupu G7, poslali su poruku da je moguća opcija puštanja njihovih strateških rezervi sirove nafte kako bi se stabilizovale cene i snabdevanje energentima uzdrmano ratom na Bliskom istoku.

„Spremni smo da preduzmemo sve potrebne mere u koordinaciji sa Međunarodnom agencijom za energiju“, poručili su u sredu iz G7, misleći na Međunarodna agencija za energiju (IEA), kako bi se obuzdao rast cena nafte izazvan ratom na Bliskom istoku. Već same najave takvih poteza doprinele su zaustavljanju daljeg rasta cena na svetskim berzama.

Teme za vas

Cene su u ponedeljak skočile i do 120 dolara po barelu, dok su pre početka američko-izraelskih vazdušnih udara na Iran iznosile oko 72 dolara po barelu, što znači rast od čak 67 odsto.

Prema saopštenju francuske vlade, koja trenutno predsedava grupom G7, ministri energetike razmatraju mere kao odgovor na dve vrste šokova.

Prvi je trgovinski šok, povezan sa poremećajima u brodskim rutama i usporavanjem pomorskog saobraćaja, dok je drugi šok u snabdevanju, nastao zbog pada proizvodnje energenata.

Francuska vlada ističe da ove pojave ne pogađaju sve države jednako, već njihov uticaj zavisi od stepena energetske zavisnosti pojedinih zemalja. Prvi sastanak ministara održan je u ponedeljak, kada se diskusiji pridružio i izvršni direktor IEA-e, Fatih Birol, prenosi Jutarnji.

Uključivanje Indije

Prema rečima Fatiha Birola, na prvom sastanku razmatrane su sve dostupne opcije, uključujući i puštanje na tržište strateških rezervi nafte za hitne slučajeve.

Zemlje članice IEA trenutno drže više od 1,2 milijarde barela javnih rezervi nafte, dok se dodatnih 600 miliona barela industrijskih zaliha čuva po nalogu vlada.

Birol je otkrio da o vanrednim merama na svetskom tržištu nafte blisko sarađuje sa ministrima Saudijske Arabije, Brazila, Indije, Azerbejdžana i Singapura. Time je potvrdio da se svetsko tržište nafte više ne može stabilizovati bez aktivnog učešća velikih ekonomija poput Kine, Indije ili Brazila.

Prema informacijama pojedinih svetskih medija, koji se pozivaju na nezvanične izvore iz G7, ova grupa država mogla bi na tržište plasirati između 300 i 400 miliona tona nafte iz rezervi.

To je znatno više od količine koju je IEA pustila na tržište 2022. godine, nakon skoka cena izazvanog ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. Tada je IEA koordinisala puštanje 240 miliona barela, od čega je polovina poticala iz Sjedinjenih Američkih Država, navodi portal Oilprice.com.

Američka inicijativa

List Financial Times tvrdi da je inicijativa za puštanje strateških rezervi došla iz Sjedinjenih Američkih Država, koje su, podseća list, donele i odluku da ukinu deo sankcija na rusku naftu kako bi je mogla uvoziti Indija.

Ipak, najveći doprinos brzom padu cena nafte ispod 100 dolara dala je izjava američkog predsednika Donald Trump da je „rat u Persijskom zalivu gotovo završen“.

Do kraja trgovanja na njujorškoj berzi u ponedeljak cena barela nafte tipa Brent pala je ispod 90 dolara, a taj trend se nastavio i u utorak.

U sredu je trgovanje Brentom počelo po ceni od 87 dolara po barelu, da bi kasnije ponovo poraslo na više od 90 dolara.

Ispod granice od 100 dolara na početku trgovanja u sredu držala se i nafta tipa Murban, referentna za proizvodnju u Ujedinjeni Arapski Emirati. Njena cena je krajem prošle nedelje prešla 100 dolara po barelu.

Posmatrajući odnos tržišnih cena i političkih odluka, očigledno je da puštanje svetskih rezervi nafte ostaje poluga koja bi mogla biti aktivirana ako cena barela ponovo pređe 120 dolara ili se duže zadrži iznad 100 dolara.

Reakcija OPEC-a

Sa aktiviranjem strateških rezervi okleva se i zato što je reč o kratkoročnoj meri. Nakon što isprazne deo skladišta, države moraju ponovo da popune zalihe kako bi očuvale energetsku bezbednost.

To znači da povećana potražnja kasnije može ponovo podići cenu nafte, ukoliko se istovremeno ne poveća svetska proizvodnja.

U prvoj reakciji nakon napada SAD i Izraela na Iran, organizacija najvećih proizvođača nafte OPEC je 1. marta ocenila da je snabdevanje stabilno i čak odlučila da smanji dodatne količine nafte na tržištu.

U međuvremenu je Iran uzvratio napadima i blokirao Hormuški moreuz, što je izazvalo snažne šokove na naftnim berzama.

Zbog toga se sada čeka nova odluka OPEC-a, čije su članice Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman.

Prema zvaničnoj objavi OPEC-a, sledeći sastanak predstavnika članica zakazan je za 5. april, ali s obzirom na razvoj događaja i izjavu Donalda Trampa da je Rusija obećala pomoć u ublažavanju tržišnih šokova, moguće je da će OPEC reagovati i pre planiranog sastanka.

(Telegraf Biznis)