Šta znači veliko smanjenje akciza i kako može uticati na ekonomsku budućnost Srbije? Rešenje na kratak rok...

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija dodatno smanjiti akcize na naftne derivate za 40 odsto, što kumulativno znači smanjenje od oko 61 odsto. Ova mera ima za cilj da cene dizela i benzina ostanu pod kontrolom i da se obezbedi puna snabdevenost tržišta, ali nosi i značajne fiskalne posledice za državu.

Akciza je porez koji se plaća po litru goriva i predstavlja najveći pojedinačni prihod od indirektnih poreza u Srbiji. Godišnje ona donosi budžetu oko dve milijarde evra, što je više i od akciznog prihoda od cigareta koji iznosi oko 1,3 milijarde evra. Ovi prihodi koriste se za finansiranje puteva, škola, plata zdravstvenim radnicima, policiji, vojsci i drugim sektorima, pa smanjenje akciza praktično znači da država odustaje od dela svojih prihoda kako bi građanima i privredi olakšala situaciju u uslovima energetske krize.

Teme za vas

Kratkoročno, efekat je odmah vidljiv. Cene goriva se održavaju niže nego što bi tržište diktiralo, što ublažava finansijski pritisak na građane i privredu. Za poljoprivrednike i transportni sektor to znači direktnu subvenciju i očuvanje profitabilnosti, jer gorivo čini značajan deo njihovih operativnih troškova. Međutim, budžet gubi veliki izvor prihoda, što može dovesti do smanjenja sredstava za investicije ili obaveze u drugim sektorima ako se fiskalni deficit poveća, što je naglasio i predsednik Vučić.

Foto:Tanjug.rs

Na duži rok, masovno smanjenje akciza nosi i potencijalne rizike. Trajno odustajanje od prihoda može povećati fiskalni pritisak, posebno ako cene nafte ostanu visoke ili porastu iznad 200 dolara po barelu. Državno kontrolisane cene mogu kratkoročno ublažiti inflaciju, ali istovremeno stvaraju neprirodan pritisak na tržište jer cena ne odražava realnu vrednost proizvoda. To može podstaći prekomernu potrošnju ili nelojalnu konkurenciju i povećati zavisnost ekonomije od stalnih subvencija, smatraju stručnjaci.

S druge strane, strategija smanjenja akciza donosi jasne kratkoročne koristi. Standard građana se očuvava jer plaćaju znatno manju cenu goriva nego što bi tržište diktiralo, a ključni sektori privrede, poput poljoprivrede i transporta, dobijaju sigurnost i predvidivost troškova. Država time stiče vreme da implementira druge mere, poput diversifikacije izvora energije ili strateških rezervi, pre nego što se suoči sa eventualnim dodatnim šokovima.

Profesor Goran Radosavljević izneo je nedavno komentar o smanjenju akciza i realnoj ceni goriva u Srbiji, ističući da je očekivao meru smanjenja akciza, ali da je državno intervencionisanje ipak kontekstualno šire. Prema njegovim rečima, realna cena dizela u Srbiji bez državne intervencije bila bi oko 240 dinara, i da bi do te visine moglo da dođe ako se sukob na svetskom tržištu nastavi, i pored smanjenja akciza. On je takođe ukazao da se cene nakon krize retko vraćaju na ranije nivoe, te da je već sada jasno da država ima jedan od najviših nivoa akciza po litru u Evropi, što utiče na cenu goriva i troškove građana, privrede i transporta.

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Smanjenje akciza za 61 odsto (prva mera u oblasti energetike će biti dodatno smanjenje akciza za još 40 odsto, što u kombinaciji sa prethodnim smanjenjima daje kumulativno smanjenje od oko 61 odsto), pokazuje koliko je energetska politika strateški alat za očuvanje stabilnosti države, ali i koliko je budžet osetljiv na spoljne šokove. Dok kratkoročno pomaže građanima i privredi, dugoročno održavanje ovakvih subvencija moglo bi postati sve teže i zahtevati dodatne fiskalne korekcije.

(Telegraf Biznis)