Ova zemlja prva ostaje bez energenata, još dvadeset dana do kolapsa

Bangladeš bi mogao da postane prva žrtva rata Donalda Trampa u Iranu, jer se suočava sa rizikom da ostane bez nafte i gasa u roku od nekoliko nedelja. Nakon višenedeljnih restrikcija, vlada u Daki pokušava da formuliše plan i postaje sve očajnija pred izgledima da će ostati bez goriva, rekli su izvori za The Telegraph.

Međutim, ova južnoazijska država nije jedina zemlja koja se suočava sa eskalirajućom energetskom krizom.

Kao rezultat iranske blokade Ormuskog prolaza, industrijska proizvodnja Indije je usporila. Istovremeno, Filipini, Australija i Novi Zeland uvode racionisanje sve manjih zaliha goriva, dok Južna Koreja razmatra ograničenja javne potrošnje.

Foto: Sal Galib/Shutterstock

U nekim slučajevima, situacija je primorala zemlje da započnu pregovore sa Kinom o uvozu goriva, pri čemu Peking koristi krizu za jačanje svog uticaja.

Prognoze sugerišu da bi nestašice mogle početi da pogađaju Britaniju za svega dve nedelje, ukoliko se vojna operacija gospodina Trampa u Iranu nastavi.

Ali očekuje se da će Bangladeš, zemlja od 170 miliona ljudi, "prva presušiti". Oko 80 odsto sirove nafte i naftnih derivata koji se transportuju kroz Ormuski prolaz izvozi se u Aziju, kao i skoro 90 odsto tečnog prirodnog gasa (TPG).

Ova zemlja zadovoljava 95 odsto svojih potreba za naftom i gasom iz uvoza, pri čemu dve trećine toga dolazi iz zalivskih država kao što su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Irak, piše Telegraph.

Tone kojih nema

Ovog meseca Bangladeš je uvezao oko 170.000 tona sirove nafte i dizela što je pad u odnosu na 332.000 tona u istom mesecu prošle godine, jer je uvoz sirove nafte gotovo potpuno presahnuo.

Krajem marta, Bangladeš je imao 80.000 tona sirove nafte uskladištene u svojoj rafineriji Eastern Refinery, što je dovoljno da zemlja funkcioniše oko 17 dana. Zalihe dizela i benzina su podjednako oskudne.

Bangladeš se bori da obezbedi više sirove nafte, a vlasti grozničavo pretražuju svet u potrazi za novim izvorima rafinisanih proizvoda poput dizela i mazuta.

Zvaničnici su zatražili od SAD odobrenje za uvoz 600.000 tona ruskog mazuta, a primili su i 60.000 tona iz Indonezije. Cena će verovatno biti mnogo viša nego što je Bangladeš plaćao pre rata.

Indija je imala ugovor da isporuči 60.000 tona dizela Bangladešu u prvoj polovini ove godine. Ali Indija ima sopstvene brige oko snabdevanja, pa je Daka morala da se bori da bi se to obećanje ispunilo.

Sati čekanja

U Daki, glavnom gradu, vozači satima čekaju u redovima na benzinskim pumpama, univerziteti su zatvoreni, a državnim službenicima je rečeno da ograniče potrošnju električne energije tokom obdanice.

Foto: Sal Galib/Shutterstock

- Čekam u ovom redu četiri sata i još uvek ne znam da li ću dobiti gorivo. Ako se vratim kući praznih ruku, moja porodica večeras neće jesti. Tako je jednostavno - rekao je za The Telegraph Abul Kalam, taksista.

Putnici su odustajali od putovanja, dostavljači su besposleno sedeli pored svojih vozila, a javni prevoz je proređen u delovima prestonice. Nestašice su svakodnevni život dovele do zastoja u jednom od najgušće naseljenih gradova na svetu.

Izvor iz naftne industrije rekao je da su izveštaji pokazali da bi Bangladešu moglo preostati samo "10 do 21 dan ključnih zaliha goriva".

Uprkos zabrinjavajućim podacima, oni su upozorili da se očekuje dolazak novih pošiljki u zemlju, što znači da potpuno iscrpljivanje zaliha nije neizbežno.

Insajderi iz industrije i transportni radnici tvrde da neformalni sindikati pogoršavaju krizu preusmeravanjem zaliha i zadržavanjem goriva van tržišta.

- Već postoji ozbiljan pritisak na dostupnost goriva. Ako se rat u Iranu oduži i snabdevanje gorivom ostane prekinuto, Bangladeš bi praktično mogao da stane u roku od nekoliko nedelja - rekao je jedan visoki zvaničnik.

Vlada insistira na tome da nema nestašice. Ikbal Hasan Mahmud Tuku, ministar energetike, rekao je u ponedeljak u parlamentu da snabdevanje ostaje stabilno. "Dozvolite mi da jasno kažem, u Bangladešu u ovom trenutku nema nestašice goriva. Zapravo, povećali smo snabdevanje u odnosu na prošlu godinu - rekao je on.

Ministar je okrivio nagli porast potrošnje. Motociklisti su, kako kaže, kupovali tri do četiri puta više od uobičajenih dnevnih količina, dok se prodaja na nekim pumpama skoro udvostručila.

Vlada je pokrenula akciju širom zemlje protiv ilegalnog skladištenja i nudi nagrade za informacije o gomilanju zaliha.

Region i dalje

U Indiji su nestašice gasa dovele do pada proizvodnje na najniži nivo u poslednje četiri i po godine. Indijsko ministarstvo nafte i prirodnog gasa bilo je primorano da demantuje tvrdnje da bi rezerve nafte u zemlji mogle nestati u roku od nedelju dana.

Zvaničnici su rekli da Nju Delhi održava lako dostupne 60-dnevne zalihe kako bi suzbili paničnu kupovinu podstaknutu glasinama.

U Južnoj Koreji, vlada razmatra uvođenje ograničenja vožnje za građane po prvi put od Zalivskog rata 1991. godine. Zemlja uvozi oko 70 odsto svojih potreba za gorivom sa Bliskog istoka.

Foto: Shtuterstock

Kompanije se podstiču da ubede svoje zaposlene da smanje upotrebu automobila kako bi se ublažio pritisak na zalihe.

Odvojeno, Seul je bio primoran da upozori javnost da ne gomila plastične kese za smeće jer ne postoji rizik od nestašice, kako se strahovalo.

Kim Sung-va, ministar energetike, rekao je da više od polovine lokalnih vlasti ima zalihe za više od šest meseci, a Koreja bi dozvolila upotrebu običnih kesa za otpad u „najgorem scenariju“.

Filipini i Vijetnam su takođe izloženi, jer uvoze više od 80 odsto svoje sirove nafte iz Zaliva.

Vijetnam većinu svojih zaliha dobija iz Kuvajta. Njegov uvoz sirove nafte u martu se skoro prepolovio u odnosu na prethodni mesec i zemlja nije uspela da zameni te zalihe pošiljkama sa drugih mesta. Strateške rezerve zemlje trajale bi vijetnamskoj ekonomiji oko tri nedelje.

Najbliži izvor dizela je Kina. Ali Peking je ranije ovog meseca uveo zabranu izvoza nafte.

Ipak, Bloomberg izveštava da je kineski tanker tokom vikenda isporučio 100.000 tona destilatnih goriva Vijetnamu.

Johanes Raubal iz analitičke firme Kpler rekao je da je Peking video priliku da poveća svoj uticaj kod ponekad problematičnih suseda kao što su Vijetnam i Filipini.

- Kina izvozi dizel i čiste naftne proizvode u zemlje poput Filipina i Vijetnama kroz bilateralne vladine aranžmane, jačajući uticaj Pekinga nad susedima sa kojima već ima stalne teritorijalne sporove - rekao je.

Foto: Profimedia/Alamy, Pixabay/Ilustracija

Filipini su prošlog utorka postali prva zemlja koja je proglasila nacionalno vanredno energetsko stanje.

Zemlja, koja se gotovo u potpunosti oslanja na Zaliv za sirovu naftu, ima goriva za još nešto više od mesec dana (40 dana), što je primoralo njenu vladu da započne pregovore sa Pekingom.

Primila je dva kineska tankera koji nose 260.000 tona dizela i preostalo joj je oko šest nedelja tog goriva. Poput Bangladeša, i oni traže ruski teret. Ali početna isporuka od 700.000 barela ruskog dizela kupila bi samo nekoliko dana predaha.

Japan je prošle nedelje započeo najveće oslobađanje rezervi za hitne slučajeve u svojoj istoriji (80 miliona barela nafte, što će trajati otprilike 45 dana).

U Mjanmaru vojnici krstare ulicama sa megafonima poručujući ljudima da ostanu kod kuće i izbegavaju paničnu kupovinu. Mnogi ljudi su bili primorani da satima čekaju u redu na benzinskim pumpama samo da bi se gorivo rasprodalo. Hunta je uvela sistem racionisanja „par-nepar“, gde vozila sa neparnim brojevima na tablicama mogu da kupuju gorivo jedan dan, a parni brojevi sledeći.

U Kambodži je zatvorena trećina benzinskih pumpi.

U međuvremenu, čini se da Iran profitira od rasta cena energenata, pri čemu cena nafte dostiže i 116 dolara po barelu. Anonimni izvor, kojeg citira Economist, rekao je da Islamska Republika izvozi do 2,8 miliona barela i drugih naftnih derivata dnevno, što je isto, ako ne i više, nego pre rata.

Mnogi od tih izvoza završavaju u Kini, koja ih ili menja za robu koju Teheran treba da uveze ili jednostavno uplaćuje novac u mračnu mrežu bankovnih računa za izbegavanje sankcija.

(Telegraf Biznis)