"Nema alternativnih opcija, ovo je najveća energetska kriza u istoriji": Evropski zvaničnici u panici!

Kako rat u Iranu preti da dugoročno prekine tokove energije, Evropa se suočava sa snažnim šokom u snabdevanju koji bi mogao da parališe industriju, prizemlji avio-saobraćaj, poveća cene hrane, podigne troškove zaduživanja i vrati inflaciju na krizne nivoe.

Dok poslednji tankeri sa fosilnim gorivima iz Persijskog zaliva pristižu u evropske luke, razmere onoga što dolazi tek počinju da dopiru do svesti evropskih lidera.

Teme za vas

Ako rat potraje, opteretiće evropsku ekonomiju „onoliko koliko smo nedavno iskusili tokom pandemije COVID-19 ili na početku rata u Ukrajini“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.

„Živim sa realnošću ovog rata i njegovim posledicama 24 sata dnevno“, izjavio je italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto za list La Repubblica. „Prinuđen sam da znam stvari koje mi ne daju da spavam.“

Sukob bi mogao da traje „godinama“, upozorila je predsednica Evropska centralna banka Kristin Lagard, dodajući da su dugoročne posledice „verovatno izvan onoga što trenutno možemo da zamislimo“, piše Politiko.

Oko 20 odsto svetske nafte i gasa prolazi kroz Ormuski moreuz, koji je Iran praktično zatvorio pretnjama napadima na brodove bez dozvole Teherana. Američki predsednik Donald Tramp poručio je državama pogođenim nestašicama goriva: „Moraćete sami da naučite da se borite. Idite po svoju naftu!“

Nafta i gas nisu važni samo za transport i grejanje, već drže čitav industrijski lanac, utičući na proizvodnju hrane, plastike, hemikalija i poljoprivredu. Uz to, zatvaranje moreuza izaziva nestašice i drugih resursa poput đubriva i helijuma, ključnog za proizvodnju mikročipova.

Za sada se udar na evropske potrošače najviše vidi kroz rast cena goriva, ali posledice tek dolaze. Prema POLITICO, rizici za evropsku ekonomiju mogli bi biti istorijskih razmera. Fatih Birol, direktor Međunarodna agencija za energiju, ovu situaciju je nazvao „najvećom pretnjom globalnoj energetskoj bezbednosti u istoriji“.

Za razliku od prethodnih kriza poput Naftna kriza 1973 ili energetske krize posle ruske invazije na Ukrajinu 2022, sadašnji šok pogađa sve energente istovremeno - od sirove nafte i gasa do dizela i avionskog goriva. Analitičarka Ana Marija Jaler-Makarevič ističe da je tržište suočeno sa scenarijom koji se ranije smatrao teorijskim: zatvaranjem najvažnijeg energetskog čvorišta na svetu.

Dok su krize 1970-ih izbacile oko 7 odsto globalnog snabdevanja, zatvaranje Ormuskog moreuza pogađa čak 20 odsto svetskih tokova energije. U početku su zvaničnici Evropska unija verovali da će Evropa biti pošteđena većih nestašica zbog diversifikovanih izvora poput Sjedinjene Američke Države, Norveške, Azerbejdžana i Alžira, ali kako rat ulazi u petu nedelju, pokazuje se da su ti strahovi bili potcenjeni.

Poseban problem je što azijske zemlje, koje su ranije zavisile od Zaliva za čak 80 odsto energenata, sada preusmeravaju globalne tokove kupujući po višim cenama, čime se teret prebacuje na Evropu. Tankeri sa gasom već se preusmeravaju ka Aziji, a poslednje pošiljke iz Katara uskoro stižu u Evropu.

„Evropa će početi da oseća bol već narednog meseca“, upozoravaju analitičari, uz napomenu da ne postoji pravi sigurnosni jastuk u snabdevanju. Čak i ako se tržište dugoročno stabilizuje, cene bi mogle ostati trajno više.

Slična situacija važi i za naftne derivate. Iako EU malo zavisi od sirove nafte iz Zaliva, više od 40 odsto rafinisanih proizvoda, uključujući dizel i avionsko gorivo, dolazi iz tog regiona. Ako moreuz ostane zatvoren, „praktično ne postoje alternativne opcije“, upozoravaju analitičari.

Prvi efekat već je vidljiv - rast cena goriva na pumpama. Cena benzina u EU porasla je oko 15 odsto u samo mesec dana. Vlade pokušavaju da ublaže udar smanjenjem akciza, ali ako se snabdevanje ne obnovi, biće prinuđene na nepopularnu meru: smanjenje potrošnje, odnosno „uništavanje tražnje“.

U prevodu, Evropa ulazi u fazu u kojoj više nije pitanje samo cene, već i dostupnosti energije, što je scenario koji može promeniti ekonomsku sliku kontinenta na duži rok.

(Telegraf Biznis)