Stižu mere štednje koje menjaju svakodnevni život: Energetski udar na Evropu kači i Srbiju?!

Energetske posledice rata na Bliskom istoku osećaće se godinama, a Evropska komisija već priprema paket mera za pomoć građanima i kompanijama. Poverenik za energetiku Dan Jergensen najavio je da će predlog uključivati snižavanje poreza na električnu energiju i smanjenje tarifa za prenosne mreže, ali i jasno upozorio da kratkoročnog rešenja nema.

„Ne bi trebalo da imamo iluzije da će posledice ove krize na energetska tržišta biti kratkotrajne, jer neće“, poručio je Jergensen nakon sastanka ministara energetike Evropska unija.

Teme za vas

Paralelno sa finansijskim merama, Brisel sve otvorenije govori i o promeni ponašanja građana. Na preporuku Međunarodna agencija za energiju, države članice pozvane su da podstaknu rad od kuće gde god je moguće, smanjenje ograničenja brzine na autoputevima za 10 kilometara na sat, veće korišćenje javnog prevoza, sistem par-nepar, deljenje prevoza i štedljiviju vožnju. Ono što je do juče delovalo kao krizni scenario, sada postaje realna opcija.

Stručnjaci ocenjuju da su ove mere tehnički izvodljive, ali društveno i politički vrlo osetljive. Rad od kuće može smanjiti potrošnju goriva, ali ne obuhvata industriju i logistiku, dok ograničenja u saobraćaju direktno utiču na svakodnevicu miliona ljudi. Ipak, kako upozoravaju analitičari, problem više nije samo cena energije, već i njena dostupnost, što znači da upravljanje potrošnjom postaje ključna ekonomska alatka.

Evropa se, kako navode, suočava sa situacijom koja prevazilazi klasične energetske krize, jer su pod pritiskom istovremeno i nafta, gas i derivati. U takvim okolnostima, čak i razvijene ekonomije počinju da razmatraju mere koje su do skoro bile nezamislive, uključujući ograničavanje potrošnje goriva.

Za Srbiju, iako nije članica Evropske unije, dileme su gotovo iste. Domaće tržište je direktno vezano za evropska kretanja, pre svega kroz cene nafte i derivata, pa će se svaki rast automatski preliti i na građane i privredu. Stručnjaci procenjuju da država za sada ima manevarski prostor kroz subvencije i administrativne mere, ali upozoravaju da bi, u slučaju dugotrajnog poremećaja, i Srbija mogla biti prinuđena da uvede slične modele štednje.

U tom scenariju, pitanje više nije da li će doći do promena, već koliko duboke će one biti. Ako kriza potraje, štednja energije neće biti izbor, već nužnost, a način života na koji su i Evropa i Srbija navikle moraće da se prilagodi novoj energetskoj realnosti.

(Telegraf Biznis)