Plate u Crnoj Gori blago pale u februaru, realna kupovna moć još slabija: Ovo je prosečna zarada

Prosečna neto zarada u Crnoj Gori u februaru 2026. iznosila je 1.025 evra, što je blagi pad u odnosu na januar, ali i nastavak rasta na godišnjem nivou. Ipak, zbog rasta cena, realna kupovna moć građana dodatno je oslabila.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) u Crnoj Gori u februaru 2026. godine iznosila je 1.025 evra, dok je bruto zarada dostigla 1.225 evra, pokazuju najnoviji podaci Uprave za statistiku – Monstata.

Teme za vas

U odnosu na januar, prosečna neto plata zabeležila je blagi pad od 0,1 odsto, dok je na godišnjem nivou ostvarila rast od 2,3 odsto. Međutim, rast cena je "pojeo" nominalno povećanje – uz inflaciju od 0,2 odsto na mesečnom nivou, realne zarade su zapravo pale za 0,3 odsto.

Drugim rečima, prosečan građanin je u februaru mogao da kupi manje nego mesec ranije, uprkos gotovo nepromenjenoj plati.

Velike razlike po sektorima

Podaci pokazuju značajne razlike među delatnostima. Najveće prosečne zarade zabeležene su u finansijskom sektoru (1.623 evra), kao i u sektoru energetike (1.456 evra).

S druge strane, najniže zarade i dalje su u administrativnim i pomoćnim delatnostima (844 evra), kao i u oblasti umetnosti i rekreacije (898 evra).

Na mesečnom nivou, rast plata zabeležen je u energetici (+2,5%), rudarstvu (+1%) i obrazovanju (+0,8%), dok su najveći pad imali poljoprivreda (-1,7%) i uslužni sektor.

Prosek koji vara: nedostaje ključni indikator

Iako se prosečna zarada često koristi kao ključni indikator standarda, ona ne daje potpunu sliku realnih primanja građana. Razlog je jednostavan – prosek "vuku" visoke plate manjeg broja zaposlenih.

Zbog toga se u razvijenim ekonomijama sve češće koristi medijalna zarada, koja pokazuje kolika je plata "tipičnog" radnika – odnosno iznos koji deli zaposlene na dve jednake polovine.

Međutim, Monstat i dalje ne objavljuje podatke o medijalnoj zaradi, što otežava precizniju procenu životnog standarda u Crnoj Gori.

Šta to znači za građane

Blagi pad realnih zarada u februaru šalje jasan signal: nominalni rast plata nije dovoljan ako inflacija ostaje prisutna. U praksi, to znači da i uz prosečnu platu iznad 1.000 evra, veliki deo građana i dalje oseća pritisak na kućni budžet – posebno u ekonomiji poput crnogorske, koja je snažno oslonjena na uvoz i osetljiva na rast cena.

Statistika pokazuje stabilnost na papiru, ali realnost je nešto drugačija – plate stagniraju, cene rastu, a bez uvođenja medijalne zarade, prava slika standarda ostaje delimično skrivena.

(Telegraf BIznis/Investitor.me)