I stručnjaci se hvataju za glavu - ništa ne funkcioniše: Skaču kamate i energenti, čeka nas velika EKSPLOZIJA!

Globalna ekonomija danas deluje kao napregnut sistem na granici izdržljivosti. Nije reč o jednoj krizi, već o sudaru više sila koje se međusobno pojačavaju - geopolitike, energije, inflacije i tehnološke revolucije. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da se sve to dešava istovremeno, u trenutku kada su države već iscrpljene prethodnim krizama.

Cene nafte su ponovo iznad 100 dolara po barelu, a tržište je sve nervoznije. Energetski sektor postaje poligon političkih sukoba, a svaki novi incident na Bliskom istoku ili u ključnim transportnim rutama momentalno izaziva skok cena. Ekonomista Mohamed El-Erian upozorava da „svaki poremećaj u snabdevanju energijom danas ima mnogo jači efekat nego pre, jer se ekonomija već nalazi u stanju krhke ravnoteže“. Drugim rečima, svet više nema amortizere kakve je imao ranije.

Teme za vas

Inflacija, za koju se činilo da je pod kontrolom, ponovo preti da se vrati. Centralne banke su godinama podizale kamatne stope kako bi obuzdale rast cena, ali nova energetska kriza može poništiti sav taj napor. Bivši američki ministar finansija Lorens Samers upozorava da bi „kombinacija visokih kamata i novih šokova na strani ponude mogla da gurne globalnu ekonomiju u opasnu zonu stagnacije ili čak recesije“. To znači da bi građani mogli da se suoče sa najgorim scenarijem - skupim životom i slabim ekonomskim rastom istovremeno.

Na tržištu rada već se vide pukotine. Tehnološke kompanije otpuštaju hiljade ljudi, dok u isto vreme nedostaje radnika u ključnim sektorima poput građevine, energetike i zanatskih poslova. Ovaj paradoks dodatno destabilizuje sistem. Ekonomista sa Harvarda Kenet Rogof ističe da „svet ulazi u period strukturne transformacije tržišta rada, gde će se bolne promene osećati godinama, a ne mesecima“. Drugim rečima, ovo nije prolazni problem - već dugotrajni proces prilagođavanja.

Globalni lanci snabdevanja, koji su već bili poljuljani pandemijom, i dalje su pod pritiskom. Kompanije pokušavaju da vrate proizvodnju bliže svojim tržištima, ali to ide sporo i skupo. Svaki novi politički ili trgovinski sukob dodatno komplikuje situaciju. Analitičari upozoravaju da je svet ušao u fazu „ekonomske fragmentacije“, gde globalizacija kakvu smo poznavali više ne funkcioniše.

Foto: Shutterstock

U isto vreme, veštačka inteligencija ubrzano menja pravila igre. Ona donosi rast produktivnosti, ali i briše čitave kategorije poslova. To stvara novu vrstu neizvesnosti – gde tehnologija napreduje brže nego što društvo može da se prilagodi. Ekonomista Nouriel Roubini, poznat po predviđanju krize 2008. godine, upozorava da „ulazimo u eru u kojoj će se ekonomski šokovi preklapati i pojačavati, stvarajući uslove za potencijalno dublju i kompleksniju krizu nego ranije“.

Sve to dodatno opterećuje finansijski sistem. Visoke kamate, skupa energija i nestabilno tržište rada stvaraju pritisak na banke, kompanije i države. Ako se dogodi veći poremećaj - bilo kroz bankarski sektor ili nagli pad tržišta – efekti bi mogli da se preliju globalno u rekordnom roku.

Iako niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da je nova kriza neizbežna, sve više signala ukazuje na to da se svet nalazi na tankoj liniji između stabilnosti i ozbiljnog potresa. Ono što dodatno brine jeste brzina kojom se stvari menjaju - jer u današnjoj ekonomiji krize više ne dolaze postepeno, već eksplodiraju.

Zato se pitanje koje sve glasnije odjekuje među ekonomistima ne može ignorisati: da li svedočimo samo još jednom ciklusu nestabilnosti ili ulazimo u period koji će zauvek promeniti način na koji funkcioniše globalna ekonomija?

(Telegraf Biznis)