Šili za Evropu, pravili traktore, televizore i čuveni dečiji šampon: Giganti koji su hranili čitave gradove

Postojalo je vreme kada se ime jednog grada u Srbiji gotovo automatski vezivalo za fabriku. Pirot je imao Prvi maj, Niš Elektronsku industriju, Kragujevac Zastavu, Leskovac Nevenu, Šabac Zorku, a Kruševac čitav niz velikih industrijskih sistema.

Iza fabričkih kapija svakog jutra prolazile su hiljade ljudi. Nisu te kompanije samo proizvodile odeću, automobile, televizore, deterdžente, kozmetiku, pesticide ili đubrivo - od njih su direktno i indirektno živeli čitavi gradovi.

Teme za vas

Industrijska mapa Srbije u vreme nekadašnje Jugoslavije izgledala je znatno drugačije od današnje. Neki od tadašnjih giganata potpuno su nestali, drugi su prošli kroz stečajeve i privatizacije, dok je kod pojedinih proizvodnja opstala pod novim vlasnicima i imenima.

A mnoge njihove proizvode generacije i danas pamte.

Prvi maj - Pirot je nekada oblačio Jugoslaviju

Jedna od najvećih zvezda tekstilne industrije bio je pirotski Prvi maj.

Fabrika odeće je tokom osamdesetih godina zapošljavala više od 6.000 ljudi, broj zaposlenih u jednom trenutku prelazio je i 6.500.

Za grad veličine Pirota to je značilo mnogo više od običnog poslodavca. Generacije porodica bile su vezane za fabriku, a „prvomajci“ su imali status jednog od simbola grada.

Prvi maj proizvodio je konfekciju koja se prodavala širom Jugoslavije i na stranim tržištima, dok su njegove reklame ostale deo pop-kulture tog vremena. Ime fabrike svojevremeno se nalazilo čak i na dresovima fudbalera Crvene zvezde iz generacija Dragoslava Šekularca i Dragana Džajića.

Kasnija tranzicija bila je mnogo manje uspešna. Nakon problema, privatizacija i stečaja, imovina fabrike dobila je novog vlasnika, a 2018. proizvodnja je ponovo pokrenuta u delu nekadašnjih hala.

Ipak, razmere nekadašnjeg Prvog maja najbolje opisuje samo jedna brojka - više od šest hiljada radnika u jednom tekstilnom sistemu.

EI Niš - kada je Niš bio grad elektronike

Foto: Printskrin Youtube / Kosta Lilin

Ako je Pirot imao tekstil, Niš je imao elektroniku.

Elektronska industrija Niš izrasla je iz preduzeća osnovanog 1948. godine i tokom narednih decenija postala jedan od najvećih tehnoloških sistema nekadašnje Jugoslavije.

Iz njenih pogona izlazili su televizori, radio-aparati, telekomunikaciona oprema, kućni uređaji, elektronske komponente, medicinska oprema i rendgen-aparati.

Na vrhuncu moći sistem je imao čak oko 28.000 zaposlenih, a u njegovom sastavu nalazila se i jedina fabrika za proizvodnju rendgen-aparata na Balkanu - EI Jugorendgen.

Razmere kompanije uticale su na razvoj čitavog Niša - od obrazovanja stručnih kadrova do razvoja novih gradskih naselja i pratećih delatnosti.

Televizori sa oznakom EI Niš nekada su bili uobičajen prizor u dnevnim sobama širom zemlje. Danas su za mnoge samo predmet nostalgije, ali iza tog znaka nekada je stajao jedan od najvećih industrijskih sistema u Srbiji.

Zastava - više od 50.000 zaposlenih i automobil koji je stigao do Amerike

Kragujevac je imao Zastavu.

Teško je pronaći bolji primer fabrike koja je oblikovala identitet jednog grada. Automobili iz Kragujevca motorizovali su generacije, a modeli poput fiće, stojadina i juga postali su deo svakodnevnog života.

Posebno impresivna bila je 1989. godina.

Zastava je tada imala 53.357 zaposlenih, dok je u njenu proizvodnju bilo uključeno još 280 preduzeća iz 130 gradova širom tadašnje Jugoslavije. Te godine proizvedeno je rekordnih 118.237 primeraka juga, dok je ukupna proizvodnja iz sopstvenog programa dostigla oko 181.000 vozila.

Jugo je ostvario nešto što danas zvuči gotovo neverovatno - automobil iz Kragujevca prodavao se i na tržištu Sjedinjenih Američkih Država.

Raspad zajedničkog tržišta, sankcije, tehnološko zaostajanje i događaji tokom devedesetih doneli su potpuno drugačiju realnost. Ipak, automobilska proizvodnja u Kragujevcu nije nestala i grad je kasnije dobio novu industrijsku eru kroz saradnju sa Fijatom.

Foto: Printskrin Youtube / Kosta Lilin

IMT - traktori koji su obrađivali njive daleko od Srbije

Jedan od simbola domaće mašinogradnje bio je i IMT - Industrija mašina i traktora.

Crveni IMT traktori decenijama su bili gotovo nezaobilazan prizor na njivama širom Jugoslavije. Kompanija nije bila značajna samo za domaću poljoprivredu: traktori proizvedeni u Beogradu nalazili su kupce i na brojnim stranim tržištima.

IMT je predstavljao upravo onu vrstu industrije oko koje se formirao čitav lanac - od proizvodnje komponenti i kooperanata do servisa i trgovine.

Za generacije poljoprivrednika oznake poput IMT 539 postale su gotovo sinonim za traktor.

Sudbina kompanije u tranziciji bila je mnogo teža. Nekadašnji gigant prošao je kroz finansijske probleme i stečaj, a ime i deo industrijskog nasleđa kasnije su dobili novog vlasnika.

Hemijska industrija bila je jedan od skrivenih džinova Srbije

Kada se danas govori o velikim fabrikama nekadašnje Jugoslavije, najčešće se prvo pomisli na automobile, traktore i elektroniku.

Mnogo ređe se pominje koliko je snažna bila hemijska industrija Srbije.

A njeni centri prostirali su se od Kruševca i Šapca, preko Leskovca, do Pančeva i Prahova.

Proizvodili su se deterdženti, kozmetika, kiseline, pesticidi, boje i lakovi, sredstva za zaštitu bilja, sirovine za druge industrije i ogromne količine mineralnih đubriva.

Merima - Kruševac je mirisao na sapun i deterdžent

Jedno od najpoznatijih imena bila je Merima iz Kruševca.

Njena tradicija seže duboko u istoriju industrije ovog grada, a kompanija je tokom decenija postala jedan od najprepoznatljivijih proizvođača deterdženata i sredstava za održavanje domaćinstva.

Koliko je bila povezana sa evropskom hemijskom industrijom pokazuje i činjenica da je saradnja Merime i nemačkog Henkela počela još 1970. godine proizvodnjom Persila.

Henkel je Merimu privatizovao 2002. godine, a proizvodnja u Kruševcu nije nestala. Naprotiv, grad je ostao jedna od važnih proizvodnih lokacija kompanije u Srbiji.

Zbog toga Merima predstavlja drugačiju priču od brojnih giganata koji su potpuno ugašeni – staro ime je nestalo iz naziva kompanije, ali je industrijska tradicija lokacije nastavila da živi.

Župa - od plavog kamena do pesticida

Kruševac je imao još jednog velikog predstavnika hemijske industrije - HI Župa.

Kompanija je osnovana još 1934. godine, a njen prvobitni program činili su bakar-sulfat, odnosno čuveni plavi kamen, sumporna kiselina i manje količine gvožđe-sulfata.

Kasnije je asortiman dramatično proširen.

Župa je proizvodila pesticide, mineralna i folijarna đubriva, veterinarske proizvode, sredstva za flotaciju i tretman voda i čitav niz proizvoda bazne hemije.

Koliki je sistem nekada bio govori podatak da je krajem devedesetih i dalje imao više od 1.300 zaposlenih.

Za razliku od nekih drugih kompanija iz ovog teksta, ime Župe nije ostalo samo u industrijskoj istoriji. Kompanija i danas posluje u Kruševcu, sa fokusom na pesticide i tehničke hemikalije.

Nevena i Kosili - miris koji generacije pamte

Leskovac nije bio samo jedan od velikih centara srpske tekstilne industrije. Imao je i Nevenu.

Hemijska industrija Nevena osnovana je 1953. godine, a njena kozmetika pronašla je put do kupaca širom zemlje.

Ali jedan proizvod dobio je gotovo kultni status - Kosili.

Šampon i drugi proizvodi iz ove linije za mnoge su ostali deo detinjstva, do te mere da je ime proizvoda nadživelo sećanje na samu fabriku.

Priča je, međutim, komplikovanija nego što nostalgija sugeriše. Nevena je licencu za proizvodnju Kosilija dobila 1988. godine, a tokom kasnijih finansijskih problema pitanje prava na korišćenje brenda postalo je jedan od velikih problema kompanije.

Koliko je Kosili bio važan pokazuje podatak da je početkom prethodne decenije činio čak oko 80 odsto proizvodnog programa fabrike, a proizvod iz Leskovca stizao je i na rafove u Francuskoj i Luksemburgu.

Foto: Printskrin Youtube / Kosta Lilin

Zorka - hemijski gigant na obali Save

A onda dolazimo do Šapca.

Hemijska industrija Zorka bila je jedan od najvažnijih hemijskih sistema u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji.

Zorka je u Šabac premeštena iz Subotice 1938. godine, a njeni tadašnji kapaciteti za proizvodnju sumporne kiseline i plavog kamena bili su najveći na Balkanu.

Tokom narednih decenija sistem se širio. Proizvodila su se mineralna đubriva, kiseline i brojni drugi hemijski proizvodi, a fizički obim proizvodnje nakon velikih posleratnih investicija dostigao je nivo od 330.000 tona.

Zorka je bila mnogo više od jedne fabrike - razvijala se u složen industrijski sistem sa različitim proizvodnim celinama, uključujući i proizvodnju boja i lakova.

Stara Zorka tokom devedesetih ulazi u period propadanja i raspada sistema, ali hemijska proizvodnja u Šapcu nije nestala. Deo industrijske tradicije danas nastavlja Elixir Zorka, nakon što je Elixir Group 2011. privatizovao Zorku - Mineralna đubriva i izgradio novu fabriku.

Fabrike nisu bile samo radna mesta

Lista bi mogla da bude mnogo duža. Tu su bili MIN u Nišu, IMR u Rakovici, 14. oktobar i FAM u Kruševcu, Magnohrom u Kraljevu, IHP Prahovo, Jumko u Vranju, Viskoza u Loznici i brojni drugi industrijski sistemi.

I upravo je u tome možda najveća razlika između nekadašnjih giganata i današnjih velikih poslodavaca.

Fabrika tada često nije bila samo mesto na kojem se prima plata.

Oko nje su nastajala naselja, školovali su se potrebni kadrovi, razvijali dobavljači i zanatlije, organizovali sport i kulturni život, a hiljade porodica svoju ekonomsku sigurnost vezivale su za istu fabričku kapiju.

Zato se imena poput Prvog maja, EI Niš, IMT-a, Zastave, Merime, Župe, Nevene ili Zorke i danas pamte.

Neki od tih industrijskih sistema nestali su, neki su nastavili život u potpuno drugačijem obliku, a na temeljima pojedinih danas rade nove kompanije.

Ali stari proizvodi ostali su u kolektivnom sećanju: televizor EI Niš u dnevnoj sobi, IMT na njivi, Zastava ispred kuće, odelo Prvog maja u ormaru, Merimin deterdžent u kupatilu ili karakteristični miris Kosilija. Iza svakog od njih nekada su stajale hiljade ljudi.

(Telegraf Biznis)