Uživo "Adaptacija na klimatske promene - Igraj za vodu", panel: Primeri prakse saradnje države i lokalnih samouprava

Na Expo Playground-u upravo je počela konferencija "Adaptacija na klimatske promene – Igraj za vodu", u organizaciji preduzeća Srbijavode, posvećena ključnim izazovima u upravljanju vodnim resursima i prilagođavanju na sve izraženije klimatske promene.

Program je otvoren najavnim filmom, nakon čega slede obraćanja predstavnika najviših državnih institucija, uključujući i predstavnike Vlade Srbije, kao i predstavnike gradske uprave i relevantnih ustanova.

U nastavku su planirana tri tematska panela, fokusirana na uticaj klimatskih promena u savremenim društvenim okolnostima, kao i na primere dobre prakse i saradnje između države, lokalnih samouprava i privrede. Među panelistima su predstavnici institucija, lokalnih zajednica i poslovnog sektora.

Panel diskusija: Kako EXPO 2027 pokreće novu infrastrukturu i klimatsku otpornost Srbije

Panel diskusija okupila je ključne sagovornike iz državnih i gradskih institucija, kao i iz sektora vodoprivrede i urbanog razvoja:

• Vesna Vidović, zamenica gradonačelnika Beograda
• Ana Mirić, zamenica direktora službe glavnog urbaniste grada Beograda
• Miroslav Čučković, gradski menadžer Beograda
• Miloš Radovanović, izvršni direktor "Srbijavode"
• Dušan Tojagić, direktor JKP "Zelenilo-Beograd"
• Darko Glavaš, sekretar za poslove odbrane, vanredne situacije i koordinaciju grada Beograda
• Žarko Malinović, generalni komesar za učešće Republike Srbije na EXPO 2027 Belgrade

Miloš Radovanović, izvršni direktor "Srbijavode", istakao je koji su najvažniji projekti za "Srbijevode"

Najvažniji projekti za "Srbijavode":

1. Uređenje leve obale reke Save

2. Modernizacija vodenih objekata, leva obala Save

3. Crpna stanica "Petrovac 2"

4. Uređenje obale Save u Surčinu

5.Uređenje obale Dunava u Vinči

6. Sanacija obaloutvrde i bagerovanje nanosa - Dunavski rukavac

7. Sanacija obale "25. maj"

8. Kolektor za atmpsferske vode

- Na Visokoj obali, u fazi dva, urađena je potpuna rekonstrukcija sadržaja – terena na otvorenom i dečijih igrališta. U saradnji sa Telekomom Srbijom pokrićemo ceo prostor WiFi mrežom. Primena univerzalnog dizajna omogućava da svi podjednako koriste ovaj prostor.

Modernizacija objekata na obali Bloka 45 omogućava povezivanje sa Surčinom, a na vrhu nasipa biće izgrađena pešačko-biciklistička staza koja će omogućiti drugačije korišćenje ovog prostora.To su samo neki od projekata - rekao je Miloš Radovanović, izvršni direktor "Srbijavode".

Ana Mirić, zamenica direktora službe glavnog urbaniste grada Beograda, istakla je na koji način EXPO 2027 prevazilazi standardan događaj:

- Kada pitate običnog građanina šta je EXPO, većina zna da se gradi u Surčinu, ali često čujete i komentar da se troši mnogo novca. EXPO je jedinstvena prilika za unapređenje Srbije, a iz ugla urbanizma mi ga ne posmatramo samo kao jedan objekat – za nas planere to je prekretnica kada grad menja način na koji funkcioniše. Mi nismo samo posmatrači, već i kreatori. Taj razvoj ne može se zaustaviti i postao je krvotok grada, a primera je mnogo. Prvi put zajedno radimo železnicu, vodu i ceo sistem, i to je ono što je EXPO pokrenuo.

Mirić je dodala da intervencije na vodi, poput uređenja rečnih obala i čišćenja korita, nisu samo infrastrukturne ili tehničke, već predstavljaju i klimatske mere.

- Izgradnja Savskog mesta je projekat osmišljen da podrži novu funkcionalnost grada Beograda, uključujući i izgradnju metroa – sve su to mere povezane sa klimatskim promenama. Posebno ističemo stanicu Jug na Autokomandi.

Vesna Vidović je otkrila šta je ono što se očekuje da će ostati gradu Beogardu nakon održavanja EXPO-a.

-  Želimo da privučemo što više posetilaca iz inostranstva i pokažemo da smo sposobni i jaki, ali je podjednako važno i ono što ostaje gradu nakon završetka EXPO-a. Kada smo pre deset godina započeli projekat 'Beograd na vodi', jasno je da je promenio sliku grada. Bilo je negodovanja, ali danas gotovo da nema osobe koja barem jednom nije prošetala tim prostorom. Beograd leži na dve velike reke, što ranije nije dovoljno iskorišćeno, a 'Beograd na vodi' se nalazi samo na Savskom vencu. EXPO, međutim, utiče na čitav grad i koristi će osetiti svi građani. Postavljamo temelje za novi razvoj Beograda.

Miroslav Čučković, gradski menadžer, istakao je šta bi moglo da se implementira u današnju infrastrukturu radi povećanja sigurnosti građana.

- Želimo da štitimo grad pre nego što nastane potreba za intervencijom. Radimo na zabrani seče šuma duž obala reka, što je deo projekta usmerenog na zaštitu voda i prilagođavanje klimatskim promenama. Cilj je omogućiti šetanje uz reku i vratiti reku gradu.

- Što se tiče područja oko EXPO-a, ono je bilo najviše opterećeno. Oko 6.000 ljudi plaća račune kroz Infostan, dok se približno 300.000 ljudi greje na druge načine, što doprinosi problemima sa poplavama.

Darko Glavaš, sekretar za poslove odbrane, vanredne situacije i koordinaciju grada Beograda, istakao je da planska dokumentacija predstavlja ključno rešenje u suočavanju sa neočekivanim situacijama:

- Godina 2014. bila je period buđenja i učenja kako ne treba raditi. Od tada je realizovano mnogo projekata, a neki su ubrzani kako bi se sprečile slične situacije. Ove godine Beograd je transformisao ceo sistem za poplave i spasavanje. U susret EXPO-u prilagođeni su i pokrenuti brojni projekti. Jedan od najvećih problema su požari na otvorenom, a radimo na tome da tehnika i veštačka inteligencija preuzmu deo posla, što smo već i testirali. Vlada Srbije aktivno učestvuje u tim aktivnostima, pokrivajući, pored škola i vrtića, i javne prostore. Bitno nam je da napravimo sistem koji je funcionalan. Beograd ima preko 8.000 događaja u roku od godinu dana, i to jeste nešto što nije prevaziđeno na ovim prostorima. Što se tiče EXPO-a očekuje nas mnogo, ali Beograd je spreman.

Kako promena klimatskih promena, utiče na promenu zelenila u gradu Beogradu, istakao je Žarko Malinović, generalni komesar za učešće Republike Srbije na EXPO 2027 Belgrade.

- Svi smo svedoci ubrzanog razvoja Beograda. Pripreme za EXPO dodatno doprinose ozelenjavanju grada – čak i svaka saksija u centru utiče na kvalitet vazduha. EXPO dodatno ozelenjava i mesta koja ranije nisu imala tu nameru. Jasno je da se klima drastično menja, temperature su više za oko 2,5 stepena, što utiče na ozelenjavanje u Srbiji, ali i na samu infrastrukturu na kojoj svi vredno rade.

Panel diskusija: Adaptacija na klimatske promene

Panel diskusija okupila je stručnjake iz oblasti vodoprivrede, šumarstva, akademske zajednice i međunarodnih organizacija:

• Jugoslav Jovanović, glavni inženjer "Srbijavode"
• Aleksandar Stanijević, savetnik u grupi za prilagođavanje klimatskim promenama Ministarstva zaštite životne sredine
• Dr Stana Božović, sekretarka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
• Žarko Petrović, programski stručnjak za otporni razvoj, UNDP Srbija
• Prof. dr Snežana Belanović Simić, redovni profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu
• Krsto Janjušević, direktor „Srbijasume“
• Dr Dejan Divac, direktor Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi"

Prisutnima se najpre obratio Jugoslav Jovanović, glavni inženjer "Srbijavode".

- U uslovima klimatskih promena od nas se očekuje brza reakcija. Tokom godine beležimo i veoma jake padavine, ali i velike suše, što čini upravljanje vodama izuzetno važnim. Izgradnja brane imaće značajan uticaj na poljoprivredu, koja najviše trpi zbog klimatskih promena. Procena je da će izgradnja objekta trajati oko tri godine, do njegove potpune završnice.

Dr Stana Božović, sekretarka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, istakla je da Srbija od 2015. godine radi u skladu sa pravilima EU i posvećeno se bavi klimatskim promenama:

- Prirodni resursi – voda i hrana – predstavljaju globalna pitanja. U skladu sa Ujedinjenim nacijama i EU, čista voda, snabdevanje vodom i sigurnost hrane su glavne teme širom sveta. Kada govorimo o Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, naše glavno pitanje je navodnjavanje. U prethodnom periodu mnogo je urađeno, a prvi put se ovako značajno ulaže u sistem navodnjavanja – više od 200 miliona je već uloženo. Moram da istaklnem strateški program koji će obuhvatiti sve ovo, a prioritet je naravno navodnjavanje, a naša ambicija je preko 140.000 hektara. Srbija ide u održivom pravcu.

Žarko Petrović, programski stručnjak za otporni razvoj u UNDP Srbiji, pojasnio je kako se menja klimatski profil Srbije:

- Potrebe za navodnjavanjem do 2024. godine porašće za 18 do 20 odsto. Jedna do dve godine biće sušne, dok će u periodu od tri do četiri godine bar polovina biti ekstremno sušna. Kada smo razvijali veliki projekat, kolege su naglasile da se navodnjavanje ne može osloniti samo na podzemne vode, već je rešenje u sakupljanju kišnice. Polako dolazimo do onoga što smo i znali – da je temeljna analiza neophodna. Godine, 2040, promeniće se oblaci, pa samim tim i kiša, i tada će biti drugačije situacija u odnosu na trenutno stanje.

Prof. dr Snežana Belanović Simić, redovni profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, istakla je kako se studenti suočavaju sa brzim i velikim promenama:

- Adaptacija na klimatske promene nije opcija, već nužnost. Studentima pružamo integrisan pristup – uključujemo ih u procese koji se tiču zemljišta, poplava i procene rizika. Usmeravamo ih prema primerima dobre prakse kako bi razumeli stvarne izazove i rešenja. Neophodno je da im pružamo nove podatke.

Aleksandar Stanijević, savetnik u grupi za prilagođavanje klimatskim promenama Ministarstva zaštite životne sredine, istakao je kako Srbija pristupa klimatskim promenama:

- Voda je usko povezana sa svim izazovima i predstavlja jednu od glavnih tema. Danas veliki infrastrukturni projekti moraju da odgovore na brojne zahteve, jer direktno utiču na prirodne resurse i kvalitet života. Nije dovoljna samo primarna funkcija projekta – potrebno je sagledati i uticaj na prirodne resurse, jer to postaje pitanje opstanka. Novi model planiranja invetsicija je apsolutno neophodan.

Dr Dejan Divac, direktor Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, istakao je razliku između infrastrukture danas i pre deset godina:

- U vodoprivredi radim oko 40 godina i pamtim velike promene. Moramo pristupati integrisano – sagledati sve interakcije u sistemu, bez obzira na scenario, i uzimati u obzir i savremene pravne propise. Reakcije moraju biti blagovremene, jer se sistem brže oporavlja u takvim situacijama. Nekada smo imali tvrde pokazatelje i rigidnu želju da se ne odstupa od njih, što nas je dovodilo do sve većih prepreka. Danas je integracija neophodna.

Panel diskusija: Primeri dobre prakse saradnje države i lokalnih samouprava

Panel je okupio predstavnike državnih institucija, lokalnih samouprava i javnih preduzeća:

• Darko Vućetić, pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda i član borda direktora UN za geoprostore
• Zoran Dizdarević, sekretar Ministarstva za javna ulaganja
• Aleksandar Stanijević, predstavnik Ministarstva zaštite životne sredine
• Darko Janjić, izvršni direktor „Srbijavode“
• Đorđe Malešević, direktor VD „Erozija“ Valjevo
• Nenad Milanović, direktor „Vodoprivreda“ Požarevac
• Dragana Lukić, gradonačelnica Loznice
• Dragoslav Pavlović, gradonačelnik Niša
• Zlatana Filipović, izvršni direktor za proizvodnju Jiz KJP Morava Svilajnac
• Dejan Kovačević, predsednik opštine Gornji Milanovac

Prisutnima se najpre obratio Darko Vućetić, pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda i član borda direktora UN za geoprostore:

- Informacioni sistemi mogu da predvide rizike. Platforma SmartSDI predstavlja alat za planiranje, reagovanje i upravljanje rizicima. Registar rizika od katastrofa omogućava preciznije i jasnije planiranje u skladu sa dostupnim podacima. Kroz ovaj sistem moguće je dobiti informacije o tome ko, gde i na koji način je ugrožen, koliko ljudi je pogođeno i kakva je njihova struktura. Rezultati su višestruki – od dokumenata do podataka koji se mogu koristiti i u druge svrhe.

U sistem su integrisani i podaci o klizištima u saradnji sa ‘Srbijavodama’, koji su veoma brzo uneti na osnovu njihovih baza. Takođe, integrisani su i podaci o klimatskim promenama, dostupni lokalnim samoupravama i institucijama koje se bave planiranjem i istraživanjem. Ovaj sistem je dobro prihvaćen i od strane banaka - istakao je Vućetić.

Zoran Dizdarević, sekretar Ministarstva za javna ulaganja, istakao je da Srbija ima i znanje i ljude da odgovori na izazove:

- Nakon obnove, moramo raditi tako da se šteta koja je jednom nastala više ne ponovi – svaki projekat mora biti unapređen. Ako pogledamo unazad, prirodne sile koje izazivaju katastrofe ne poznaju granice. Ono što mi možemo da uradimo jeste da izgradimo sistem i posvetimo se svakoj lokalnoj zajednici. Saradnja mora biti dvosmerna – lokalne zajednice prve reaguju kada se nešto dogodi, dok mi iz Beograda stignemo. Zato kontinuirano razvijamo tu saradnju.

Dragoslav Pavlović, gradonačelnik Niša, ukazao je na izazove sa kojima se suočavaju lokalne samouprave:

- Mi u lokalnim samoupravama često nismo ni svesni postojanja ovakvih sistema, a oni su od velikog značaja. Potrebno je podsticati saradnju, jer u njoj leži naša budućnost. Ovakve katastrofe nas opominju šta sve može da se desi. Važno je da radimo zajedno sa ministarstvima kako bismo pravovremeno reagovali i prilagodili se.
Moramo obezbediti stabilno snabdevanje vodom. Na jugu Srbije imamo četiri velika izvora koja se polako isušuju, što predstavlja ozbiljan problem, jer se istovremeno razvijamo i širimo. Sve je više sela koja treba snabdeti vodom, a svake nedelje dobijamo zahteve iz tih sredina jer su i njihovi izvori presušili. Želimo da pomognemo i hoćemo, ali to dodatno opterećuje sistem, jer zahteva nove kapacitete i preraspodelu vode.

Dragana Lukić, gradonačelnica Loznice, istakla je šta je potrebno da lokalne samouprave rade kako bi pratile razvojne procese:

- Više puta smo čuli da EXPO nije centralizovan u Beogradu, i to je tačno – brojni projekti realizuju se širom Srbije upravo zahvaljujući EXPO-u. Ipak, svi svedočimo sve izraženijim klimatskim promenama. Na teritoriji Loznice imali smo čak 264 požara, ali je to ujedno i primer dobre saradnje, jer smo zajedničkim snagama uspeli da ih stavimo pod kontrolu. Suočavamo se i sa ekstremnim vremenskim uslovima, poput snega koji za samo nekoliko sati može da napravi veliku štetu, obori stabla i ugrozi infrastrukturu. U saradnji sa državnim institucijama uspeli smo da u rekordnom roku uspostavimo sistem koji je otporniji na takve uslove. Moramo sve više delovati preventivno. Saradnja sa ‘Srbijavodama’ traje već decenijama i ključna je za rešavanje brojnih problema građana, unapređenje bezbednosti i realizaciju važnih projekata. Smatram da je upravo takav model saradnje dugoročno održiv.

Vučetić je istakao da se kroz sistem upravljanja rizicima od katastrofa razvija novi okvir, čiji je jedan deo namenjen upravljanju nepokretnostima, kao i da je model koji Srbija primenjuje primer dobre prakse.

- Uspostavljen je sistem koji funkcioniše na svim nivoima, a ova vizija predstavlja korak dalje u njegovom unapređenju.

Zlatana Filipović, govoreći o navodnjavanju u opštini Svilajnac, istakla je značaj planiranih projekata:

- Svilajnac je poljoprivredna opština, te su planirane izgradnje tri vrećaste brane. One bi omogućile navodnjavanje velikih poljoprivrednih površina. Kada je reč o vodosnabdevanju, još nam nedostaje 25 kilometara mreže da bismo završili celu infrastrukturu. Što se tiče poplava, trenutno smo mirni. Sećam se 2014. godine kada su padavine bile toliko velike da smo se osećali bespomoćno. Nikada to neću zaboraviti, ali zahvaljujući novim projektima, sada imamo sigurnost i mir.

(Telegraf Biznis)