Iskrena ispovest Balkanca srušila mit o radu u Nemačkoj: " Moram vam reći..."

Odluka o odlasku na rad u inostranstvo najčešće je za mnoge velika životna prekretnica, prožeta strahom od nepoznatog i duboko ukorenjenim predrasudama. Dok se većina drži proverenih staza, manje popularne destinacije poput istoka Nemačke često prate zloslutna upozorenja o hladnom prijemu i socijalnoj izolaciji.

Ipak, ispovest jednog Balkanca, koji već pola godine gradi život u Drezdenu, potpuno je uzdrmala ove stereotipe. Njegovo iskustvo, podeljeno u Fejsbuk grupi "Balkanci u Nemačkoj", svedoči o tome da se iza fasade navodne nemačke uzdržanosti može kriti neočekivana toplina i podrška, dokazujući da strah od samoće na "nepopularnim" adresama ne mora uvek biti opravdan.

Teme za vas

- Ja sam već pola godine u Drezdenu, radim u jednoj firmi, radimo moleraj i trokenbau, i moram vam reći da sam se preporodio. Kad sam dolazio, svi su me plašili, kažu beži odatle, tamo su svi hladni, nema naših ljudi, bićeš sam kao pas… ali ljudi moji, ja Balkanaca ovde video nisam, a takvu toplinu od Švaba nisam doživeo nikad!! - napisao je.

Iako je u novi kolektiv zakoračio sa ozbiljnom jezičkom barijerom, strah od nerazumevanja brzo je zamenila neverovatna solidarnost. Prvi radni dani, u kojima je zbog nepoznavanja nemačkog samo nemo klimao glavom, umesto izolacije doneli su mu neočekivanu pažnju - kolege nisu samo strpljivo ponavljale instrukcije, već su ga od starta tretirale kao člana porodice, donoseći mu kafu i pružajući podršku tamo gde je najpotrebnija. Nemačka disciplina u njegovom slučaju dobila je ljudsko lice, jer ga saradnici nisu ostavili zatvorenog u četiri zida nakon smene, već su ga aktivno uvukli u svoj društveni život, ne dozvoljavajući da ga osećaj stranca nadvlada.

Svaki vikend druženje

- Svaki vikend me neko od njih zove kod sebe. Idemo na roštilj, idemo na utakmicu Dinama iz Drezdena, kažu moraš osetiti tu atmosferu. Ma kakvi hladni Švabe, ljudi su duša od čoveka samo ako vide da se trudiš!! Zahvaljujući njima ja sam za ovih pola godine progovorio nemački skoro kao da sam tu deset godina, jer sam stalno s njima i nema onog našeg da pričamo naš jezik pa se ništa ne nauči. Ja se osećam ovde prihvaćeno više nego u rođenom gradu gde su me svi samo gledali da me iskoriste - tvrdi radnik.

Ističe kako je u Drezdenu našao drugu porodicu i kao i da bi svoje radno mesto menjao ni za kakve pare u Minhenu ili Frankfurtu. U jednom od komentara rečeno mu je da ne poziva druge Balkance da dolaze na Istok jer će se situacija promeniti čim ljudi počnu pristizati u većem broju.

- I što sad pozivaš druge da dolaze ovamo!? Jesi ti lud!? Ćuti, dobro nam je, pronašli smo ovo, zavukli smo se ovde i ne zovi nikog jer čim počnu ljudi u većem broju dolaziti, niti će biti ovako mirno, niti će te domaći gledati kako te gledaju sad. Neka idu na onaj šareni, svetu otvoreni zapad, tamo je ionako već sve odneo vrag - stoji u komentaru.

(Telegraf Biznis)