"Istorijski trenutak": Potpisan Protokol o saradnji za izradu nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik

Danas je u Beogradu, u prisustvu predsednika Vlade Srbije prof. dr Đura Macuta, potpisan Protokol o saradnji za izradu nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik i kontinuiranu saradnju na razvoju infrastrukture za veštačku inteligenciju u Srbiji između Kancelarije za IT i eUpravu i 11 institucija i medija.

Protokol o saradnji potpisali su direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović i predstavnici Narodne biblioteke Srbije, Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", Radio-televizije Srbije,novinske agencije "TANJUG",  Radio-televizije Vojvodine, Javnog preduzeća "Službeni glasnik", kompanije "Politika", udruženja ReLDI centar, Instituta za srpski jezik SANU, Instituta za veštačku inteligenciju Srbije, Društva za jezičke resurse i tehnologije (JeRTeh) i Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju.

Teme za vas

Foto: Nikola Tomić

Predsednik Vlade Srbije prof.dr Đuro Macut istakao je da je Protokol projekat od opšteg nacionalnog značaja koji će Srbiju postaviti na nivo zemalja sa dominantnim jezicima, kao što je engleski jezik ili drugi jezici koji su u ekspanziji.

- Na taj način ćemo zaštititi i svoju kulturu i svoje postojanje, ali ćemo na neki način i obezbediti bezbednost naših podataka i komunikaciju u tom velikom virtuelnom prostoru s obzirom da je ćirilično pismo nešto što je naš original, ali nešto što će nas i uvesti u zonu sigurne bezbednosti. Ja se nadam da ćemo na taj način poboljšati zapravo i naš ukupni bezbednosni profil u smislu i sajber bezbednosti, ali uopšte i čuvanja onoga što je originalno srpsko - rekao je Macut.

Foto: Nikola Tomić

Premijer je istakao da je potpisivanje protokola "istorijski trenutak" i dodao da je pred svima poduhvat epskih razmera za Srbiju kao zemlju.

- Na ovaj način ulazimo u jedan veliki prostor koji ni mi ne možemo da definišemo, i na našem sastanku koji smo imali upravo pre nego što je završen, pokušali smo da dosegnemo gde su krajevi, gde je početak i gde je kraj. Početak možda možemo da definišemo jer ćemo se vratiti u istoriju i srpskog jezika, ali i srpske kulture, srpskog identiteta i uopšte postojanja naučne, ali i svake druge misli u Srbiji. Međutim, kraj je nepoznat. To smo pokušali da definišemo, mislim da je to jako teško i nadam se da će ovaj model, i u stvari početak rada na primeni i implementaciji srpskog jezika u okviru velikog projekta o kome je gospodin Jovanović već rekao, predstavljati izazov da zapravo nastavimo i da imamo nešto što će biti u vreme veštačke inteligencije dobro oruđe i sredstvo za napredak Srbije u svakom pogledu, u svakom segmentu u kojima su moji uvaženi prethodnici već govorili - rekao je Macut.

Dodao je da se uz primenu svih elektronskih platformi kojima raspolaže Srbija može unaprediti obrazovni model za buduće generacije i omogućiti kvalitetno obrazovanje uz percepciju onoga što će, kako je rekao, veštačka inteligencija usloviti u narednoj deceniji.

Direktor Kancelrije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović istakao je da izgradnja nacionalnog velikog jezičkog modela za srpski jezik nije samo tehnološki projekat već pitanje srpskog jezika, kulture, srpskog identiteta i suvereniteta u 21. veku.

Foto: Nikola Tomić

Naveo je da se u skladu sa strategijom Srbija 2030 koju je predstavio predsednik Republike Aleksandar Vučić, realizuje projekat od nacionalnog značaja - prilagođavanje veštačke inteligencije srpskom jeziku i srpskoj kulturi.

- To znači da čuvamo srpski jezik, da čuvamo oba naša pisma ćirilicu i latinicu, oba književna izgovora i ekavicu i jekavicu, kao i sve naše dijalekte: šumadijsko-vojvođanski, istočnohercegovački, zetsko-raški, kosovsko-resavski i prizrensko-timočki - rekao je Jovanović.

Dodao je da su globalni modeli veštačke inteligencije obučavani dominantno na engleskom jeziku i da je srpski jezik u njima prisutan, ali ne dovoljno i ne kvalitetno.

- A ono čega nema u podacima neće biti ni u veštačkoj inteligenciji. Zato je naš zadatak da zajedno sa bibliotekama, arhivima, medijima, naukom, privredom i stručnjacima obezbedimo kvalitetne podatke - rekao je Jovanović.

Istakao je da se tim projektom nastavlja jačamo digitalnig suvereniteta Srbije i njene samostalnosti u eri veštačke inteligencije.

- Ostajemo nezavisni od stranih sistema i stranih tehnologija. Podaci će se čuvati u našoj zemlji, u državnom data centru u Kragujevcu, gde smo obezbedili veliki memorijski prostor dovoljan za ovaj projekat, otprilike petabajt podataka, a model srpskog jezika će se trenirati na superkompjuterima koji su smešteni takođe u državnom data centru u Kragujevcu. Iskoristićemo sva postojeća znanja i tehnologije, ali ćemo ih prilagođavati našim potrebama, našem jeziku i našem kulturnom kontekstu - rekao je Jovanović.

Foto: Nikola Tomić

Potpisivanju Protokola u Kući eUprave prisustvovali su i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji Jakup Beriš.

- Današnji događaj pokazuje da je digitalizacija u Srbiji mnogo više od tehnološkog procesa, ona uključuje ljude, privredu i ruštvo u celini, a ne samo tehnologiju. Zato me posebno raduje  što su među  potpisnicima protokola predstvnici akademske zajednice, medija, civilnog društva i naučno-istraživačke zajednice - rekao je Beriš.

Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, uporedio je podatke sa "naftom budućnosti", naglašavajući da, baš kao i sirova nafta, informacije zahtevaju stručnu obradu i složen inženjering kako bi postale funkcionalan jezički model. On je izrazio veliku zahvalnost institucijama koje su ustupile svoje podatke kao ključnu sirovinu za trening modela i istakao važnost tehničke saradnje sa Kancelarijom za IT i UNDP-om. Čadež je ocenio da je ovo istorijski trenutak koji će omogućiti da veštačka inteligencija suštinski razume logiku srpskog poslovnog i pravnog jezika, čime će se unaprediti privreda i javne usluge, te je pozvao i privatne kompanije da se priključe konzorcijumu i doprinesu svojim digitalizovanim podacima.

(Telegraf Biznis)