Jagode u Hrvatskoj koštaju kao suvo zlato: Poskupela za 60 odsto, proizvođači krive inflaciju i radnu snagu

Sezona jagoda, voća koje tradicionalno najavljuje toplije dane, ove godine je u Hrvatskoj započela uz nezapamćeno visoke cene, što je izazvalo oštre polemike na društvenim mrežama. Fokus javnosti privukla je Fejsbuk stranica Halo, inspektore, koja je detaljno analizirala trenutno stanje na tržištu i prenela pritužbe potrošača na cenu domaćeg uzgoja u odnosu na uvoznu robu.

U objavi se navodi: "DA LI SU DOMAĆE JAGODE (PRE)SKUPE? Stigle su, konačno, domaće JAGODE. Ali, cena je ove godine u Zagrebu otišla u nebo: 4 evra merica od oko 500 grama! Ili, 8 evra kilogram!!! Ako baš uzmete dve merice, možda dobijete i za 7 evra. Zavisno od dobre volje prodavca/proizvođača… U isto vreme, na pijacama se grčke i turske JAGODE prodaju za 2,50 - 3,00 evra za pola kilograma".

Teme za vas

Prema računici autora objave, domaće jagode u Zagrebu su poskupele za 60 odsto u poređenju sa prošlom godinom, kada su koštale kao današnje uvozne.

Proizvođači pak visoke cene pravdaju neodrživim troškovima poslovanja. U objavi se ističe:

"Proizvođači tvrde da cena od 8 €/kg jedva pokriva rastuće troškove energije i rada… stvarni trošak uzgoja u Hrvatskoj danas je značajno veći zbog inflacije i rasta cena svih materijala. Cene inputa (sadnice, đubrivo, energija) u Hrvatskoj su u periodu od 2020. do 2025. porasle za preko 40 odsto. Uz to, nedostatak sezonskih radnika jedan je od glavnih razloga pada proizvodnje i rasta cena".

Upitna je budućnost ove grane poljoprivrede, uz upozorenje da bi domaći plodovi mogli postati luksuz nedostupan deci i penzionerima.

Tržišna polarizacija i nepoverenje kupaca

Reakcije građana ukazuju na duboko nepoverenje prema domaćim cenama i sumnju u opravdanost rasta troškova. Pojedini potrošači dovode u pitanje samu dodatu vrednost domaćeg porekla:

- Ja ne razumem to uporno izjednačavanje domaćeg sa kvalitetom. To što je domaće, ne znači ni da je bolje ni kvalitetnije od uvoznog. A čak ne znači ni da je lokalnije - piše u jednom od komentara.

Uz navedenu sumnju u kvalitet, ističe se i problem preterane upotrebe pesticida u masovnoj proizvodnji, zbog čega se deo kupaca radije okreće uvoznim alternativama koje su znatno jeftinije.

Psihološki šok zbog uvođenja evra i dalje je prisutan, o čemu svedoče poređenja sa bivšom valutom:

- Da vam je neko za vreme kuna rekao da je merica 30 kn, dobio bi šamarčinu.

Građani upozoravaju na pad kupovne moći i najavljuju promenu potrošačkih navika, dajući prednost trajnim dobrima nad hranom visokih cena:

- Za 8 evra kupim farmerke i nosim ih 5 godina.

Ovakav stav sugeriše da bi visoke cene mogle rezultirati drastičnim smanjenjem potražnje za sezonskim voćem.

S druge strane, deo malih proizvođača čvrsto brani postavljene cene kao jedini način opstanka, pozivajući kritičare da sami isprobaju težinu poljoprivrednog rada:

- Kome je skupo, neka sam sadi, pa da vidi koliko je to posla oko plevljenja jagoda, košenja oko redova i branja.

Naglašavaju da njihovi proizvodi, uzgojeni bez "hemije", nose visoke troškove ručnog rada koji se ne mogu meriti sa industrijskim uvozom. Uprkos tim argumentima, prevladava zaključak da je pohlepa na tržištu postala prepreka lokalnoj konzumaciji, tjerajući kupce prema velikim trgovinskim centrima.

(Telegraf Biznis/Dnevno)