Lorkovski: Srbija bi mogla da se spoji sa tržištem struje EU do 2028, lider u regionu

Srbija bi mogla da se spoji sa tržištem električne energije Evropske unije do 2028, izjavio je danas direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski i dodao da je Srbija lider u regionu po napredovanju ka evropskom energetskom tržištu.

"Što se tiče tržišnog povezivanja, Srbija je već uradila svoj 'domaći zadatak'. Sada je na Sekretarijatu i Komisiji da završe proces verifikacije. Moja potpuna posvećenost ide ka tome da Srbija bude deo projekta tržišnog spajanja (market coupling) EU do 2028. godine", rekao je Lorkovski za Tanjug uoči posete Beogradu sledeće nedelje, gde će prema agendi 11. maja otvoriti ovogodišnji Beogradski energetski forum (BEF), zajedno sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije Dubravkom Đedović Handanović.

Teme za vas

Na pitanje o napredovanju Srbije ka energetskom tržištu Evropske unije, Lorkovski je konstatovao da je prošle godine zabeležen značajan progres, što se odnosi na električnu energiju i na gas.

Dodaje da su istovremeno registrovana i velika poboljšanja u dekarbonizaciji i klimatskoj agendi.

"Već ste odobrili zakonodavstvo koje je potrebno za integraciju na tržište EU, a takođe ste postigli napredak u određivanju cene ugljenika postavljanjem poreza na ugljenik u Srbiji", dodao je Lorkovski.

Odgovarajući na pitanje o izazovima koji za Srbiju predstavlja CBAM, taksa Evropske unije na uvoz proizvoda sa visokim emisijama ugljen-dioksida, Lorkovski je ponovio da Srbija treba da teži tržišnom spajanju kada je u pitanju električna energija.

"Ako ste tržišno povezani sa Evropskom unijom i ako se obavezujete na klimatsku agendu EU, možete biti oslobođeni od CBAM-a. Nažalost, Srbija, ali i druge zemlje još nisu dostigle ovu tačku", naveo je direktor Sekretarijata Energetske zajednice.

On je upozorio i na visoke troškove koje Srbija plaća zbog CBAM-a.

"Proizvodnja hidroenergije u Srbiji porasla je u prvom kvartalu za 20 odsto, ali nažalost tom obilnom električnom energijom nije moglo da se trguje sa EU zbog nekih odredbi CBAM-a. Zbog toga, obim trgovine na berzi električne energije u Beogradu pao je za 11 odsto, što pokazuje stvarni uticaj CBAM-a na tržište električne energije u Srbiji", napomenuo je on.

Na pitanje o alternativama za ruski gas nakon 2027. godine, Lorkovski je istakao da Srbija uvek ima alternative.

"Srbija i region nikada, nikada nisu imali manjak alternativnih snabdevanja, te alternative su azerbejdžanski gas, nova polja u Rumuniji, lokalna tržišta, američki gas, LNG gas, tako da su te alternative dostupne. Pitanje je, međutim, da li je vaše domaće tržište spremno da apsorbuje taj alternativni gas", poručio je on.

Podsetio je da je prošle godine ostvaren značajan napredak kroz licenciranje kompanije Transportgas Srbija, firme od koje se očekuje da nezavisnim trgovcima ponudi pristup srpskoj transportnoj infrastrukturi, tako da bi Srbija, prema njegovim rečima, trebalo da ima koristi od diverzifikovanih izvora snabdevanja.

Odgovarajući na pitanje da prokomentariše ambiciju Srbije da izgradi svoju prvu nuklearnu elektranu do 2040, Lorkovski je naveo da je odluka o energetskom miksu pravo svake zemlje i dodao da i u Evropskoj unij postoje različiti pristupi po tom pitanju.

Sagovornik Tanjuga je po pitanju procesa prodaje većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) rekao da tu nema šta mnogo da kaže pošto pregovori još traju a ishodi nisu poznati.

"Verujem da bi, uz odgovarajući regulatorni nadzor, koji svakako mogu da obezbede srpske vlasti, kao i nadzor koji uzima u obzir nacionalne interese vaše zemlje, ovaj proces mogao značajno da preusmeri vlasništvo nad NIS-om i poboljša otpornost kroz operativnu stabilnost, a takođe i smanji geopolitičke rizike", poručio je Lorkovski.

Dodatna vrednost bi bila što trenutno međunarodno sankcionisana kompanija više ne bi bila akcionar u NIS-u, dodao je on.

Lorkovski smatra da Evropska unija ne pokušava da postigne previše ciljeva u oblasti energetike istovremeno.

Kaže da je Evropska unija naučila iz rata u Ukrajini da treba da počne da eliminiše ruski gas sa tržišta Evropske unije.

"Doneta je odluka da se ovaj proces završi do 2027, kao što ste spomenuli na početku. Rat u Iranu i blokada Ormuskog moreuza su sada samo produbili proces koji je EU započela", naveo je Lorkovski.

Prema njegovim rečima, sada se ne diskutuje o tome kako da EU ukloni ruski gas, već kako da ukloni spoljnu zavisnost Evropske unije od fosilnih goriva, kao i od goriva koja se proizvode van EU.

"Odgovor je vrlo jasan, a takođe je vrlo konzistentan u EU, a to je, naravno, energetska efikasnost. Što je još važnije, ovo je pitanje kako da se poboljša proizvodnja domaće energije u Evropskoj uniji. A domaća energija, u suštini, je energija proizvedena iz obnovljivih izvora. Zato je Evropska komisija upravo predložila još jedan paket mera, da ubrza domaću proizvodnje energie iz obnovljivih izvora kroz bolje izdavanje dozvola, kroz više međusobno povezanih mreža i dalju integraciju tržišta", dodaje Lorkovski.

On je rekao da sada vidimo samo ubrzanje i unapređenje strategije koja je već uspostavljena pre nekoliko godina.

Kako je naveo, naglasak je sada, između ostalog, na elektrifikaciji, na primer, elektrifikaciji sektora grejanja, kao i elektrifikaciji transporta.

Evropska unija daje prioritet domaćoj energiji, a naglasak se stavlja na obnovljive izvore, pošto je nad njima moguće imati kontrolu, rekao je on.

Lorkovski se složio sa novinarskom konstatacijom da je u ranijim obraćanjima isticao da je sadašnja kriza istovremeno i prilika za bržu integraciju tržišta.

"U potpunosti ste u pravu. Znate, ja imam iskustvo sa jedrenjem po Mediteranu, a ako vidite da dolazi oluja, prirodno rešenje je da odete u bezbednu luku. Bezbedna luka je uvek povezana sa kopnom, sa svim objektima, to je upravo ono što želimo. Želimo da zemlje Energetske zajednice pristupe bezbednoj luci, a Evropska unija je bezbedna luka", rekao je Artur Lorkovski Tanjugu.

On je objasnio da Evropska unija nudi pristup ogromnom najlikvidnijem tržištu energenata na svetu.

"Dakle, uvek je bolje biti deo toga nego van toga. Zato tražimo više integracije u električnoj energiji, kako bi mala izolovana tržišta Zapadnog Balkana mogla da budu deo većeg tržišta i kako bi mogli da profitiraju od te stabilnosti, a isto važi za gas. Mi nudimo ogromne mogućnosti za pristup tržištu gasa EU, sa hiljadama snabdevača, tako da problem zavisnosti od jednog jedinog snabdevača može biti lako eliminisan. Dakle, iz moje perspektive, biti deo veće grupe, većeg kluba, uvek je bolje. I ovo se zove integracija, upravo ono što Energetska zajednica promoviše, kao izlaz iz krize koju sada vidimo", poručio je Lorkovski.

Beogradski energetski forum 2026 održava se 11. i 12. maja i baviće se glavnim izazovima i prilikama u energetskom sektoru Jugoistočne Evrope.

BEF platforma promoviše rezultate, inovativna rešenja, vizije i planove energetskih institucija, organizacija, vodećih kompanija i profesionalaca u sektoru energetike koji su posvećeni jačanju energetskih sistema regiona, njihovoj sigurnosti i bezbednosti, dekarbonizaciji, kao i obezbeđivanju zelene i održive energije po pristupačnim cenama, navodi se na veb stranici organizatora.

Paneli na forumu će u ponedeljak biti posvećeni temama kao što su "Energetska tranzicija Jugoistočne Evrope: saradnja, otpornost, liderstvo", "Uticaj uvođenja CBAM-a na regionalno tržište električne energije" ,"Strategije dekarbonizacije energetski intenzivne industrije" i "Tranzicija elektroenergetskog sistema: fleksibilna, sigurna i dekarbonizovana budućnost".

U utorak učesnike očekuju paneli "Izvan okvira bankarskih kredita - novi modeli finansiranja energetske tranzicije u Jugoistočnoj Evropi", "Uspostavljanje otporne prenosne mreže: ključna uloga balkanskih operatora prenosnih sistema u zelenoj tranziciji", "Od varijabilnosti obnovljivih izvora do pouzdanog snabdevanja: integrisanje baterijskih sistema u JIE" i "Izbalansiran elektroenergetski sistem kao poslovna prilika: fleksibilnost, digitalizacija, veštačka inteligencija i tržišni dizajn".

(Telegraf.rs/Tanjug)