Hrvati poručuju: "Srbi najviše dolaze da rade kod nas - bolje su plate, članovi smo EU, ali to nije sve"

Kako se bliži leto, u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji ponavlja se isti problem – ugostitelji ostaju bez dobrih radnika jer veliki broj njih odlazi na sezonski rad u Hrvatsku. Konobari, kuvari i drugo osoblje sve teže se pronalaze, pa pojedini lokali čak rade skraćeno ili zatvaraju vikendom.

U Hrvatskoj tokom letnje sezone radi veliki broj radnika iz Srbije. Prema zvaničnim podacima, tamo trenutno ima oko 25.000 radnika iz Srbije sa radnim dozvolama, a taj broj se leti dodatno povećava zbog sezonskog rada. Srpski radnici su među najbrojnijima u Hrvatskoj, odmah iza radnika iz Bosne i Hercegovine i Nepala.

Teme za vas

Razlog za odlazak je uglavnom jednostavan – veće plate i bolji uslovi rada nego u Srbiji. Zato su radnici iz Srbije veoma traženi, posebno u turizmu, jer dobro poznaju jezik i lako se uklapaju u posao.

Stručnjaci objašnjavaju da se većina sezonskih radnika vraća svake godine, a deo njih vremenom i ostane da živi u Hrvatskoj. Glavni razlozi za to su viši standard i činjenica da je Hrvatska članica Evropske unije, što olakšava rad i kretanje u drugim zemljama EU.

Odlazak radnika ne pogađa samo ugostiteljstvo. Tokom leta iz Srbije odlaze i građevinski radnici, majstori i zanatlije, često u Austriju i druge zemlje. Zbog toga u Srbiji raste nedostatak kvalifikovane radne snage, pa poslodavci moraju da podižu plate kako bi zadržali ljude.

Ekonomisti upozoravaju da Srbija istovremeno gubi i visokoobrazovane stručnjake – inženjere, IT eksperte i naučnike, koji najčešće odlaze u SAD, Nemačku i Veliku Britaniju. Lekari i medicinsko osoblje najčešće odlaze u Sloveniju i Nemačku, što dodatno opterećuje zdravstveni sistem u Srbiji.

S druge strane, deo novca koji radnici zarade u inostranstvu vraća se u Srbiju kroz potrošnju i doznake, što donekle pomaže lokalnoj ekonomiji, posebno u manjim mestima.

Ipak, negativna strana je veća – domaće firme ostaju bez radnika, pa se u nekim sektorima sve više zapošljavaju strani radnici iz Azije i Afrike.

Podaci Eurostata pokazuju da je između 2013. i 2024. godine iz Srbije u zemlje Evropske unije otišlo skoro pola miliona ljudi. Najviše njih otišlo je u Hrvatsku i Nemačku.

U hrvatskom turizmu najtraženiji su konobari, kuvari, sobarice, recepcioneri i razni pomoćni radnici. Većina njih dolazi preko agencija i sa legalnim radnim dozvolama.

Zanimljivo je da vrlo malo radnika iz Hrvatske dolazi da radi u Srbiju – i to uglavnom na menadžerskim ili specijalizovanim pozicijama.

Dodatni problem za prekogranični rad su i gužve na granicama zbog Šengenskog sistema, što otežava svakodnevna putovanja i poslovne migracije.

Nekada je postojala i brza železnička linija Zagreb–Beograd, koja je olakšavala poslovna putovanja, ali danas toga više nema.

Pokušaji regionalne saradnje kroz projekat „Otvoreni Balkan“ nisu dali očekivane rezultate kada je u pitanju slobodno kretanje radne snage.

U praksi, najviše radnika i dalje ide u zemlje EU, gde su plate i uslovi bolji nego u regionu.

Jedan mladi Beograđanin ispričao je svoje iskustvo sezonskog rada u Hrvatskoj, gde je radio kao konobar na jahti koja je plovila duž Dalmacije. Kaže da je zarada dobra i iskustvo zanimljivo, ali da je posao veoma naporan i da praktično nema slobodnog vremena.

Iako bi takav posao mogao da ponovi, kaže da sezonski rad nije za stalni životni tempo.

Zaključak je da sezonski odlazak radnika u Hrvatsku donosi veće zarade pojedincima, ali istovremeno stvara ozbiljan problem za srpsko tržište rada, koje ostaje bez sve potrebnijih stručnih i kvalifikovanih ljudi.

(Telegraf Biznis/Poslovni)