Naftni divovi zarađuju PAPRENO - i namerno ne proizvode više: Evo zbog čega

Umesto da se oslanjaju na dug period visokih cena, kompanije se pripremaju za svet u kojem će cene snažno oscilirati, prekidi u snabdevanju biti česti, a neizvesnost trajno prisutna.

Sukob na Bliskom istoku izazvao je veliki poremećaj u snabdevanju energentima i doveo do naglog skoka cena nafte. I pored toga, najveće svetske naftne kompanije ne žure sa novim ulaganjima, jer smatraju da je nestabilnost tržišta veći rizik od potencijalne zarade.

Teme za vas

Kako piše Reuters, naftni giganti se pripremaju za dug period turbulencija na energetskom tržištu. Glavna briga uprava više nije propuštena prilika za rast cena, već kako će se nositi sa neizbežnim padovima koji dolaze nakon toga.

Sukob i gotovo potpuno zatvaranje Hormuškog moreuza pokrenuli su jednu od najvećih kriza u snabdevanju naftom i gasom. Cena sirove nafte je skočila iznad 100 dolara po barelu, a Brent je u jednom trenutku dostigao skoro 128 dolara.

Čak i ako se uskoro postigne mirovni sporazum, posledice će ostati. Gubitak više od 13 odsto globalne ponude nafte i oko petine isporuka tečnog prirodnog gasa (LNG), zajedno sa oštećenjima energetske infrastrukture u Zalivu, verovatno će godinama održavati visoke osnovne cene.

Rekordni profiti, ali bez novih ulaganja

Na prvi pogled, situacija bi trebalo da ide u prilog velikim energetskim kompanijama poput BP-a, Chevrona, Exxona, Shella i TotalEnergies-a, koje su ostvarile bolje rezultate od očekivanih i rekordne profite u prvom kvartalu.

Ipak, reakcija industrije je vrlo oprezna. Nijedna od velikih kompanija nije povećala planove ulaganja za 2026. godinu i dalje.

„Naša disciplina u pogledu kapitala i troškova neće se menjati, bez obzira na okolnosti“, poručio je izvršni direktor Chevrona Majk Virt. Čak su odbili i pritiske administracije SAD da povećaju proizvodnju, što pokazuje koliko je promenjena poslovna strategija.

Nakon godina agresivne ekspanzije i velikih gubitaka, industrija se okrenula finansijskoj disciplini i isplati profita akcionarima.

Nestabilnost kao glavni rizik

Cene nafte su od početka sukoba snažno oscilirale — u jednom trenutku su porasle više od 60 odsto, a zatim ponovo pale. Dnevne promene od pet odsto i više postale su česte, što je ranije bilo retkost.

Ipak, dugoročna tržišta pokazuju mirniju sliku. Cena Brenta za isporuku 2030. godine kreće se oko 73 dolara po barelu, što je tek blago više nego pre početka krize.

To ukazuje da investitori i dalje očekuju stabilizaciju, iako mnogi analitičari smatraju da je takav scenario previše optimističan. Globalne zalihe se smanjuju, a čak ni ponovno otvaranje ključnih ruta ne bi brzo vratilo tržište u ravnotežu.

„Proizvodimo robu koja je u poslednjih nekoliko godina imala ekstremnu volatilnost, zato moramo donositi odluke koje će biti održive kroz ceo ciklus“, izjavila je izvršna direktorka BP-a Meg O’Nil.

Prema procenama RBC Capital Marketsa, najveće zapadne naftne kompanije mogu da isplaćuju dividende čak i ako cena nafte padne ispod 60 dolara po barelu, što im daje dodatnu sigurnost da ne moraju da jure svaki cenovni skok.

Umesto da računaju na dug period visokih cena, kompanije se sada pripremaju za svet u kojem će tržište biti nepredvidivo, sa čestim prekidima u snabdevanju i stalnim promenama cena. Slika budućnosti energetskog sektora sve više pokazuje da ključni izazov neće biti nestašica nafte, već njena nestabilna cena.

(Telegraf Biznis)