Tramp kaže da ne razmišlja o finansijskoj situaciji u SAD: Evo šta se sve desilo Amerikancima od početka rata

Deset nedelja nakon početka rata u Iranu, novi vladini podaci pokazuju da inflacija sada raste najbržom stopom još od 2023. godine. Međutim, kada su američikog predsednika Donalda Trampa u utorak pitali da li ga finansijska situacija Amerike motiviše da osigura mirovni sporazum, on je tu ideju odbacio.

"Ni najmanje", rekao je Tramp. "Ne razmišljam o finansijskoj situaciji Amerikanaca. Ne razmišljam ni o kome. Razmišljam o jednoj stvari: ne smemo dozvoliti Iranu da dobije nuklearno oružje. To je sve. To je jedina stvar koja me motiviše."

Teme za vas

Pre rata, predsednik je proveo mesece pokušavajući da ublaži zabrinutost birača zbog troškova života uoči novembarskih međuizbora, tvrdeći u svom obraćanju o stanju nacije 25. februara da "naše politike ubrzano okončavaju visoke cene" koje su demokrate "stvorile". Otprilike u isto vreme, Tramp je takođe izjavio da je "pobedio u borbi za pristupačnost". Međutim, kritičari već dugo uzvraćaju — kao što je to učinila guvernerka Virdžinije Abigejl Spenberger u svom odgovoru demokrata na obraćanje o stanju nacije — da su "Trampove nepromišljene trgovinske politike primorale američke porodice da plate više od 1.700 dolara pojedinačno na ime troškova carina". Javnost se uglavnom složila sa tim, dajući Trampu niske ocene za ekonomiju u anketama i birajući demokrate na vanrednim izborima u Nju Džerziju, Virdžiniji, Floridi i drugde. Sada se čini da posledice rata u Iranu — naročito na cene nafte i gasa — takođe uzimaju danak, pri čemu je godišnja stopa inflacije u aprilu porasla na 3,8%, u odnosu na 3,3% u martu.

"Tražim bilo šta gde bih mogao da kažem 'evo olakšanja', a to nije nimalo lako učiniti u ovom izveštaju", rekao je u utorak za Njujork tajms Majkl Rid, glavni ekonomista za SAD u kompaniji RBC Capital Markets.

"Generalno, inflacija se kreće u pogrešnom smeru."

Koliko su zapravo visoki troškovi života? Kako bi odvojio stvarnost od spinovanja — čime se bave obe strane — Jahu (Yahoo) prati ključne brojke koje pokazuju kakvo je zapravo stanje i kako se ono promenilo otkako se Tramp vratio u Belu kuću.

Inflacija

Inflacija je stopa po kojoj cene roba i usluga rastu tokom vremena. Godišnja stopa inflacije dostigla je vrhunac od 9,1% tokom pandemije, a zatim je pala na svega 2,4% u poslednjim mesecima mandata bivšeg predsednika Džoa Bajdena. Tokom Trampove prve godine po povratku na funkciju, inflacija je uglavnom ostala ispod 3%. Međutim, dramatično je skočila od početka rata u Iranu 28. februara, vođena uglavnom naglim porastom cena energenata.

Cene

Mnogo toga što se dešava sa cenama osnovnih dobara je van kontrole predsednika. Cena jaja je, na primer, naglo skočila početkom Trampovog drugog mandata usled snažnog izbijanja ptičjeg gripa; od tada se vratila na nivoe iz 2024. godine. Ali, nakon što se od prošle jeseni kretala oko 3 dolara, prosečna cena galona benzina skočila je za više od jednog dolara od februara — što je direktna posledica Trampove odluke da uđe u rat protiv Irana. U međuvremenu, ukupne cene su nastavile da rastu otkako je Tramp preuzeo dužnost, a troškovi određenih stvari — naročito govedine i struje — rasli su još bržom stopom.

Tramp je 11. maja izjavio da podržava suspendovanje federalnog poreza na gorivo "na određeni period" kako bi pomogao u snižavanju cena na pumpama. Ekonomisti se uglavnom protive toj ideji, navodeći da bi ona donela minimalnu korist, dok bi vladi uskratila preko potrebne poreske prihode.

Carine

Tokom svog drugog mandata, Tramp je uveo široke nove namete na uvoz koji su podigli ukupnu prosečnu carinsku stopu Amerike na 18% — najvišu od 1934. godine — istovremeno povećavajući troškove za američka domaćinstva za 1.600 do 2.600 dolara godišnje, prema nezavisnim procenama. Ali Trampove carine su takođe prikupile stotine milijardi dolara za saveznu vladu — prihod koji je predsednik predložio da se vrati Amerikancima u obliku čekova od 2.000 dolara na ime dividende.

Budućnost Trampovih carina je neizvesna nakon nedavne presude Vrhovnog suda (Supreme Court) kojom je ukinuta većina uvoznih poreza koje je uveo. Tramp je kao odgovor povećao stope drugih carina, ali su prihodi ipak opali poslednjih meseci usled pravnih sporova.

Stanovanje

Fiksna kamatna stopa na tridesetogodišnje hipoteke dostigla je vrhunac blizu 8% u 2023. godini. Od tada je padala i nastavila blago da opada kako su Federalne rezerve (Federal Reserve – FED) snižavale referentnu kamatnu stopu. Ipak, hipoteke su i dalje skoro dvostruko skuplje (6%) nego što su bile 2021. godine (ispod 3%) — a tridesetogodišnja stopa je porasla od početka rata u Iranu. Istovremeno, kirije su nastavile da rastu — a nakon što su neko vreme stagnirale, čini se da i vrednosti kuća ponovo idu uzlaznom putanjom.

Poslovi i plate

Pandemija kovid 19 izazvala je iznenadan, masovni gubitak poslova početkom 2020. godine. Međutim, stopa nezaposlenosti je počela naglo da opada pod Bajdenom, spustivši se ispod 4% u 2022. godini. Od leta 2024. godine, nezaposlenost je blago porasla; poslednji izveštaj, iz aprila, stavlja je na 4,3%. Ipak, privatni poslodavci su tog meseca otvorili 109.000 radnih mesta — što je najveći mesečni prirast u više od godinu dana. Realne plate — koje mere stvarnu kupovnu moć vašeg prihoda prilagođenu inflaciji, a ne samo dolarski iznos koji zaradite — konstantno su rasle i pod Bajdenom i pod Trampom. Ipak, godišnja inflacija (3,8% u aprilu) sada raste brže od prosečne zarade po satu (3,6% u aprilu), a "udio nacionalnog dohotka koji odlazi radnicima pao je na najnižu tačku u istoriji", prema navodima Njujork tajmsa.

Berza

Akcije su rasle od kraja 2022. godine — ali nakon pada prošlog februara i marta, tržište je zaista procvetalo usled tekućeg buma veštačke inteligencije (AI). Oko 60% odraslih Amerikanaca poseduje akcije, često kroz svoje penzione planove. Ostalih 40% ih nema. Akcije su nakratko strmoglavo pale nakon početka rata u Iranu. Čini se da su se uglavnom oporavile poslednjih nedelja usled aktuelnog (iako krhkog) primirja.

(Telegraf Biznis/Yahoo news)