Na kraju godine čeka nas nešto što nema ime - naučnik predvideo veliki promene: Prvo dolaze nelagodnost i haos

Rej Kurcvejl, čovek koji je decenijama unapred „video“ tehnološke skokove, jednom je rekao: „Promene u tehnologiji nisu linearne, već eksponencijalne - i zato nas uvek iznenade.“ Upravo u toj rečenici krije se ključ onoga što će 2026. godina zapravo biti.

Jer 2026. neće biti godina krize u klasičnom smislu. Biće to godina preloma.

Teme za vas

Rej Kurcvejl već godinama upozorava da se nalazimo u periodu u kojem se inteligencija mašina približava ljudskoj, a u nekim segmentima je već počinje nadmašivati. U jednom od svojih najcitiranijih stavova on kaže: „Veštačka inteligencija će proširiti ljudsku inteligenciju kao što su mikroskop i teleskop proširili naš vid.“

U prevodu na ekonomiju - 2026. je godina u kojoj se ne menja samo tržište, već i definicija rada.

Do sredine godine postaje jasno da klasični kancelarijski poslovi više nisu centar ekonomije. Kurcvejl je to nazvao „krajem informacione monotonije“ - sveta u kojem ljudi rade ono što mašine mogu brže, jeftinije i preciznije.

U takvom svetu, ekonomija se deli na dva paralelna univerzuma.

Prvi je stari svet, koji se još uvek drži inercijom: banke, administracija, klasične kompanije, mediji i industrije koje pokušavaju da optimizuju troškove umesto da se transformišu. Tu dolazi do tihog stezanja: manje zapošljavanja, više automatizacije, više „nevidljivih rezova“.

Drugi svet je već futuristički. To je ekonomija u kojoj pojedinac, uz pomoć veštačke inteligencije, postaje mini-kompanija. Kurcvejl je često govorio da „tehnologija ne uništava rad - ona ga redefiniše“. I upravo to se događa.

Ljudi koji razumeju nove alate počinju da rade poslove čitavih timova. Jedna osoba postaje marketing, dizajn, analiza i produkcija u isto vreme. Ekonomija se ne širi u širinu - ona se sabija u pojedinca.

U jednoj od svojih najpoznatijih prognoza, Kurcvejl kaže: „Doći će vreme kada će veštačka inteligencija biti produžetak ljudskog uma, a ne spoljašnji alat.“ A 2026. je upravo taj prag.

Finansijska tržišta u takvom okruženju postaju čudna i dvoslojna. Na površini, berze deluju stabilno, ali ispod površine se odvija preraspodela moći. Kapital se sve više seli ka kompanijama koje kontrolišu infrastrukturu veštačke inteligencije, podatke i energiju. Mali biznisi ili eksplodiraju kroz AI alate, ili nestaju u tišini.

Evropa i region ulaze u fazu „umerene stagnacije sa visokom dinamikom promena“, što znači da se spolja sve čini normalno, ali se iznutra struktura tržišta potpuno menja.

I tu dolazi najzanimljiviji deo Kurcvejlove vizije. On tvrdi da ubrzanje tehnologije ne stvara haos zauvek, već vodi ka novom obliku obilja. Ali pre toga, društvo mora proći kroz period nesnalaženja.

Zato 2026. deluje kao godina kontradikcije: više tehnologije nego ikada, ali i više nesigurnosti nego što su ljudi spremni da priznaju.

Foto-Ilustracija: Shutterstock/alfasatryapermana, Gemini

Na kraju godine, slika ekonomije neće biti slom, već transformacija koja još nema ime. Neki će to zvati krizom, neki revolucijom, a neki jednostavno, početkom nove ere.

Ali Kurcvejl bi verovatno rekao nešto jednostavno i precizno:

„Budućnost ne dolazi odjednom. Ona se prvo pojavi kao nelagodnost.“

I upravo ta nelagodnost biće glavna ekonomska vest 2026. godine.

(Telegraf Biznis)