Evropska unija udara na digitalne gigante: Ovako će ih OPOREZIVATI!

Poslednjih godina Evropska unija (European Union) razmatra načine za uvođenje oporezivanja digitalnih usluga, uključujući i mogućnost jedinstvenog poreza na nivou EU. Istovremeno, sve je jasnije da postojeći međunarodni poreski sistem ne prati realnost digitalne ekonomije.

Prema aktuelnom okviru, multinacionalne kompanije uglavnom plaćaju porez na dobit u zemlji gde se nalazi proizvodnja ili sedište poslovanja, a ne tamo gde se nalaze korisnici. U digitalnoj eri to postaje problem, jer velike tehnološke kompanije mogu ostvarivati prihode od korisnika širom sveta, a da fizički nisu prisutne u tim zemljama.

Teme za vas

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokušala je da reši ovaj problem kroz pregovore između oko 140 zemalja o reformi globalnog poreskog sistema. Međutim, pregovori nisu dali konačne rezultate, jer su predlozi bili u sukobu sa politikama pojedinih država koje se oslanjaju na postojeće modele oporezivanja digitalnih kompanija.

Posebno je značajno da su Sjedinjene Američke Države procenile da bi novi model, po kojem bi se deo poreza plaćao u zemljama gde se nalaze korisnici, mogao da smanji njihove poreske prihode za oko 1,4 milijarde dolara.

Danas oko polovine članica OECD-a već je najavilo, predložilo ili uvelo neki oblik poreza na digitalne usluge. Ovaj porez najviše pogađa američke tehnološke kompanije, zbog čega je Bela kuća upozorila na mogućnost uzvratnih mera, uključujući i carine, što je dodatno usporilo primenu ovih politika.

Među zemljama koje su uvele ili primenjuju digitalni porez nalaze se Austrija, Danska, Francuska, Mađarska, Italija, Poljska, Španija, Turska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Belgija, Češka, Nemačka, Letonija, Norveška, Slovačka i Slovenija razmatraju ili su najavile njegovo uvođenje.

Struktura poreza se razlikuje od zemlje do zemlje. Na primer, Austrija i Mađarska oporezuju samo prihode od online oglašavanja, dok Danska primenjuje porez isključivo na streaming usluge. Francuska ima znatno širu poresku osnovicu.

Stope poreza se kreću od oko 1,5% u Poljskoj do 7,5% u Mađarskoj. Turska je imala stopu od 7,5%, ali je ona smanjena na 5%, uz najave daljeg smanjenja. Mađarska je u određenom periodu privremeno obustavila primenu poreza.

Nemačka razmatra uvođenje stope od čak 10% na prihode od digitalnog oglašavanja.

Iako se porez na digitalne usluge trenutno smatra privremenim rešenjem, dok se ne postigne globalni dogovor u okviru OECD-a, spor napredak pregovora i politička neslaganja, posebno između SAD i drugih aktera, guraju Evropsku komisiju ka ideji jedinstvenog digitalnog poreza na nivou Evropske unije.

(Telegraf Biznis)